Na pragu nove fizičke teorije

Otkriti novu fizičku teoriju koja opovrgava tradicionalnu – takvi su planovi dobitnika godišnje predsedničke nagrade za mlade naučnike u oblasti fizike – Fjodora Ignatov i Kornelija Todiševa. U ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije oni su izneli detalje svog otrkića i njegove perspektive.

U laboratoriji novosibirskog Instituta za nuklearnu fiziku oba naučnika su vršila eksperimente u akceleratoru čestica. Sličan, ali veći kolajder se nalazi u Švajcarskoj. Na kraju mnogobrojnih ogleda pošlo im je za rukom ne samo da dobiju nove teške čestice, takozvane hadrone, već i da ih prouče sa neverovatnom preciznošću. Teškoća je u tome što se takve čestice pojavljuju samo u posebnim uslovima i odmah nestaju. O toku i ciljevima istraživanja govori magistar fizike i matematike, dobitnik predsedničke nagrade Fjodor Ignatov.

- Kod nas se sudara elektron i pozitron i zatim se rađaju nove čestice. Proučavana je verovatnoća rađanja takvih čestica. Nama je pošlo za rukom da je izmerimo sa preciznošću uređaja. Oni preseci koje smo uspeli da izmerimo korišćeni su za predviđanje mase Bozona Higsa. U poslednje vreme fizika traži odstupanja od Standardne teorije. Mi proučavamo parametre, poredimo teorije. Ako se pojave neka dostupanja, to će značiti da s anašom teorijskom fizikom nešto nije u redu i da je negde skrivena nova fizika.

Uporedo sa tim glavno dostignuće novosibirskih naučnika bilo je upravo tačno merenje mase „hadronskih“ čestica. Ovi podaci će ubuduće postati osnova novih tehnologija, uveren je 35-godišnji saradnik Instituta za nuklearnu fiziku Budker, dobitnik predsedničke nagrade Kornelij Todišev.

- One čestice koje se rađaju u našem akceleratorskom kompleksu poseduju skriveni šarm. Nama je pošlo za rukom da izmerimo njihove mase sa preciznošću koja prevazilazi sva prethodna merenja u drugim laboratorijama. Nikakva fundamentalna merenja ne mgou odmah da se primenjuju za život. Ali u procesu dostizanja ovih rezultata stvara se nova tehnologija koja se koristi u industriji i medicini. N aprimer, u našem institutu za čitavo vreme njegovog postojanja napravljeno je više od 200 akceleratora za industriju, mediniske uređaje – mikrodozatorske rentgenske aparate koje možete da vidite u klinikama, čak na aerodromima. To čini život čoveka komfornijim i bezbednijim.

Svaki od naučnika objavio je na desetine naučnih radova. Bez obzira na mlade godine, već sada ih smatraju vodećim fizičarima sveta. Fjodor Ignatov sada učestvuje u eksperimentu traženja retkih raspada miona (Švjacarska) a Kornelij Todišev u međunarodnoj kolaboraciji za proučavanje fizike V-mezona (SAD).

Aleksandra Zaharova,