Kaćuša, dajte svetlo!

Predsednička nagrada mladim naučnicima u oblasti biologije je dodeljenja za mogućnost da se osvetli bolest. Moskovski naučnik Dmitrij Čudakov zajedno sa svojim timom napravio je genetski kodiranu fluorescentnu belančevinu Kaćuša, koja se uvodi u organizam oglednih životinja i omogućava da se vide bolesna tkiva.

O osobenostima novog vida fluorescentnih belančevina u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije govorio je doktor bioloških nauka, rukovodilac laboratorije Instituta za bioorgansku hemiju akademik Šemjakin i Ovčinikov, dobitnik predsedničke nagrade Dmitrij Čudakov.

- To je crvena jarka fluorescentna belančevina koja omogućava da se označe žive ćelije i da se bolje od ostalih markera vizuelizuje signal unutar tkiva. On je namenjen za rad sa oglednim životinjama, u prvom redu sa miševima. Za njih postoji mnoštvo modela autoimunih, onkoloških, neurooboljenja. Na njima se oprobavaju novi preparati i metodike lečenja, kako bi se shvatilo kako je uređen živ organizam u normi i patologiji. I radi toga su potrebni markeri. A genetski kodirani fluorescentni elementi razlikuju se po tome što ako je gen već dospeo u organizam, organizam sam počinje da izrađuje ovu belančevinu, sam sebe markira. Tako je ispalo da je ključni inovator Jekaterija Merzljak. Rešili smo da nazovemo belančevinu u njenu čast.

Za otkriće fluorescentnih belančevina 2008. godine japanski i američki naučnici su dobili Nobelovu nagradu. Rus je bukvalno usavršio njihovo otkriće. Danas je Kaćuša najbolji od postojećih genetičkih markera za proučavanje objekata u živim tkivima. Već sada se on aktivno koristi u čitavom svetu. Dmitrij Čudakov je sa svoje 34 godine jedan od vodećih stručnjaka u svojoj oblasti. Njegovi članci su objavljeni u prestižnim međunarodnim izdanjima, između ostalog u časopisima grupe Nature.