Hrčci počeli da love škorpione?

Upoznajte se – škorpionski hrčci (Onychomys torridus). Ova jedinstvena stvorenja nisu plod bolesne mašte pisaca naučne fantastike, već još jedan hir majke prirode. Oni su rođene ubice. Jedinstveni u svojoj vrsti mesožderi glodari koji svake noći izlaze u lov i zavijaju na mesec. Njihov plen su škorpioni i tarantule. Oni su novi stepen evolucije.

Sasvim nedavno škorpionski hrčci koji obitavaju u sušnim regionima na jugozapadu SAD i Meksika privukli su pažnju svih naučnika zoologa. Ispostavilo se da njihove fiziološke osobenosti nemaju analoga u svetu po neosetljivosti na otrov opasnih arizonskih škorpiona Centrurioides sp, od kojih svake godine umiru hiljade ljudi.

Otrov škorpiona sadrži jake neurotoksine koji vrše razorno toksično dejstvo na centralni nervni sistem i krvotok čiveka, izazivaju jake mišićne kontrakcije i oštru disajnu insuficijencu, ipak ni na koji način ne utiču na škorpionske hrčke, šta više oni ih lako ubijaju i hrane se ovim škorpionima. Zoolog Dmitrij Isonkin kaže:

- Svestrano proučena neosetljivost škorpionskih hrčaka na otrov može da pomogne da se naprave principijalno novi analgetici, kao i efikasni protivotrovi koji mogu da spasu stotine, ako ne hiljade života. Sasvim nedavno na Univerzitetu u Hjustonu izvedena su brižljiva klinička istraživanja ovih glodara i utvrđen je jedan zanimljiv detalj. Ispostavlja se da je u telu hrčka došlo do mutacije gena koji odgovara za prenošenje impulsa boli u mozak i oni su postali praktično neosetljivi na bol. Ako se shvati mehanizam date mutacije, moguće da ćemo se naći na pragu nove revolucije stvaranja analgetika nove generacije.

I ako su škorpionski hrci prikovali za sebe pažnju čitavog sveta sa naučne tačke gledišta, sada je došla na red i obična publika. Na Interentu su posebno popularni spotovi sa ovim glodarima koji zavijaju na mesec, koji s vremena na vreme liče na prave vukove, samo u manjoj varijanti.

Škorpionski hrčci su zaista jedinstveni predstavnici svoje vrste. Oni su jedini koji se ne libe kanibalizma i u posebno gladna vremena jedu svoje rođake. Od najranijeg detinjstva mladunče ispoljava posebnu agresivnost i u stanju je da napadne žrtvu koja je i veća od njega. I ponaša se, po mišljenju Dmitrija Isonkina, sasvim netipično za klasičnog glodara.

- Obično predstavnici date vrste nisu previše skloni da ispoljavaju tako jaku agresiju i tim pre da jedu sebi slične. Sasvim je očigledno da možemo da govorimo o evolucionoj mutaciji. Da li je to loše ili dobro, naravno nije na nama da sudimo. Prosto to je činjenica. Priroda traži i nalazi nove načine za očuvanje vrste. Preživljavaju jači. Taj zakon još niko nije ukinuo.

Ma kako ti bilo čudno, ali novi stepen evolucije započinje škorpionskim hrčcima.

Aljona Rakitina,