Svet licem u lice sa jedinstvenom opasnošću

Projekat federalnog namenskog programa za suproststavljanje kosmičkim opasnostima dobio je šanse da se ostvari. Posle eksplozije meteora na Uralu, kako su saopštili ruski mediji, projekat je dobio potpredsednik vlade Dmitrij Rogozin.

Dati projekat, još pod prethodnim nazivom Koncepcija razvoja sistema za suprotstavljanje kosmičkim pretnjama, razrađen je u Institutu za astronomiju RAN po narudžbini Roskosmosa. O tome šta predstavlja ovaj dokument govorila je šef odeljenja kosmičke astrometrije Instituta za astronomiju RAN Lidija Rihlova.

- Okupili smo sve koji razrađuju teleskope. Jer imamo samo jedan širokougaoni teleskop u Irkutsku, više tehnike za detekciju nema. Detektovan opasni asteroid još treba proučiti. To već mogu da čine manji teleskopi sa specijalnom opremom. Manjih teleskopa takođe nemamo dovoljno. Rusija po dužini zauzima veliku teritoriju, zato treba da ima makar dva ili tri teleskopa za detektovanje i nekoliko manjih za monitoring. Jer čak ako nešto nađemo, ne znamo kome da saopštimo. Zato smo imali tri zadataka u formiranju ruskog sistema za suprotstavljanje kosmičkim opasnostima: detekcija i monitoring, formrianje jedinstvenog informaciono-analitičkog centra i sistema za ocenu rizika, koji je omogućiti da se utvrdi koliko je objekat opasan.

Dokument sa detaljnim opisom sastavnih delova sistema, uključujući teleskope kosmičkog baziranja, od prošle godine se nalazio u Roskosmosu, gde su ga odobrili. Ipak troškovi od skoro 2 milijarde dolara za 10 godina resor je smatrao neverovatnim. Prema rečima Lidije Rihlove, naučnicima je rečeno da takvog novca za sada nema. Komentariše dopsini član Ruske akademije kosmonautike Andrej Ionin.

- Duboko poštujem Roskosmos, ali to nije njegov zadatak da rešava, da radi nešto ili ne radi u toj oblasti. Kao što vidimo, meteori predstavljaju opasnost po naše građane, a Roskosmos se bavi drugim pitanjima i za bezbednost građana zemlje ne odgovara. Mislim da je Roskosmos trebalo kada je dobio takav dokument da izađe na vladu povodom formiranja međunarodnog sitema. Ako je bilo jasno da njegov budžet za rešavanje ovog zadatka nije dovoljan.

Slični sistemi se punom parom stvaraju u SAD, u EU i verovatno u Kini. Niko ne želi da zavisi od tuđih inforamcija o opasnim kosmičkim objektima, objašnjava Lidija Rihlova. U Rusiji u tom pravcu rade pojedine opservatorije i univerziteti. Ali sve to je rascepkano i razbijeno na sitne programe. Situaciju pogrošava to što posle raspada SSSR najbolji teleskopi su ostali na mestima sa čistim vazduhom, na planinama republika Srednje Azije i Jemenije.

Službe za suprotstavljanje kosmičkim opasnostima u raznim zemljama mogu da se objedine u jedinstveni globalni sistem. Ni jedna zemlja ne može sama da efikasno vrši zadatak pronalaženja opasnih objekata.

U aprilu 2013. godine u SAD će biti održana Međunarodna konferencija o planetarnoj odbrani, gde će otići i ruska delegacija. Planirano je da učesnici foruma formulišu zadatke o međunarodnoj integraciji po tom pitanju. Nije isključeno da će se do tog događaja utvrditi i dalja sudbina ruskog projekta Federalnog namenskog programa za suprotstavljanje kosmičkim opasnostima.

Boris Pavkiščev,