Da li je jurišnik Su-25 ekvivalent „Divljoj lasici“?

Ratno vazduhoplovstvo RF će već 2014. godine dobiti specijalnu verziju jurišnika Su-25, konstruisanog za borbu sa sredstvima PVO. On je u stanju da otkrije i uništi čak i tako moćne sisteme PVO, kakav je američki Patriot.

Vijetnam, prvi pokušaj

Rat u Vijetnamu (1965-1975) je bio prvi tokom koga se avijacija suočila sa anti-raketnim sistemom (ZRK) i američki vojnici su morali da traže izlaz iz te situacije. Odlučeno je da se grade specijalni avioni za razbijanje PVO. Američka vojska je obeležila taj zadatak kao Suppression of Enemy Air Defenses (SEAD). Program razvijanja aviona razbijanja PVO dobio je naziv Wild Weasel - „Divlja lasica“. Tako su se nazivale i same letelice modifikovane u okviru tog programa.

U fazi Wild Weasel I, koja je otpočela 1965. godine, korišćeni su lovci F-100 Super Sabre, stvoreni deceniju ranije - prvi supersonični avioni Američkog ratnog vazduhoplovstva. Verzija dvoseda F-100F postala je osnova „Divlje lasice“. Avion je otkrivao neprijateljske radare uz pomoć prijemnika zračenja i oficir-operater je ukazivao pilotu pravac na metu. Potom je on otkrivao poziciju ZRK vizuelno, i napado ga. F-100 je, međutim, iamo nedovoljnu veliku brzinu, da prati moderne u tom trenutku avione F-105 Thunderchief i F-4 Phantom II.

„Divlja lasica“ druge faze bila je bazirana na F-105. Avioni EF-105F pojavili su se u delovima 1966. godine, a uskoro su ih zamenili napredniji F-105G. Serijska proizvodnja F-105 obustavljena je ranije, 1964. godine. Broj vozila tog tipa, koji su mogli da budu modifikovani u „ubice PVO“ počeo je da pada, između ostalog zbog velikih gubitaka u Vijetnamu. U četvrtoj i petoj fazi programi su već bili realizovani uz korišćenje F-4Phantom II – u njegovim varijantama EF-4C Wild Weasel IV i F-4G Wild Weasel V.

Sa svakom generacijom „Divlje lasice“ su dobijale sve napredniju opremu i naoružanje, uključujući rakete, navođene na zračenje radarskih i sistema elektronskog ratovanja. Posle završetka rata u Vijetnamu „Divlje lasice“ su korišćene u Evropi i na Dalekom Istoku – gde bi se Amerika, ako bi bilo potrebno, bavila sovjetskom protivazdušnom odbranom. Devedesetih godina prošlog veka Amerika je izabrala drugi put: zadaci proboja PVO bili su povereni modernizovanim višenamenskim lovcima F-16C. U varijantama block 50 i block 52oni su dobili opremu, koja omogućava ispunjavanje te uloge. Mornarička avijacija SAD koristila je za slamanje PVO svoja vozila, prvo EF-10D Skyknight, a zatim EA-6A iEA-6B Prowler. Danas flota, za razliku od Ratnog vazduhoplovstva, i dalje stavlja akcenat na specijalna vozila - zastarele EA-6B zamenio je EA-18G Growler, napravljen na bazi verzije dvoseda F/A-18F Super Hornet.

Ruski put

Do 2008. godine Ratno vazduhoplovstvo nije se sukobljavala sa protivnikom, opremljenim ozbiljnijim sistemima PVO, nego što je PZRK i malokalibarska anti-raketna artiljerija. Rat sa Gruzijom avgusta 2008. godine pokazao je da je takav sukob moguć i pun gubitaka, pa je pitanje slamanja PVO postalo jedno od prioritetnih.

Trenutno taj problem, ako je potrebno, treba da rešavaju standardni jurišni avioni – Su-24 i Su-34, opremljeni protivradarskim raketama. Međutim njihove mogućnosti, su po svemu sudeći nedovoljne.

Izbor jurišnika Su-25 kao platforme za rusku „Divlju lasicu“, izaziva čuđenje. Po svojim karakteristikama on bi mogao da prati samo grupe kao što su Su-25, dok za dejstva u borbenim formacijama bombardera i višenamenskih lovaca on nema ni brzinu, ni domet. Međutim, za jurišnike nad bojištem, ova letelica može da bude podrška.

Za druge zadatke, možda se treba zamisliti, o stvaranju specijalne varijante bazirane na Su-30. Ili bar o stvaranju odgovarajućeg kompleta opreme u kontejneru, koji bi u kombinaciji sa potrebnim naoružanjem mogao da pretvori u Divlju lasicu svaki standardni lovac Ruskog ratnog vazduhoplovstva.