Dragan Bisenić – politikolog, novinar, diplomata

Za Dragana Bisenića me vezuje davnašnje prijateljstvo. Upoznali smo se sredinom 90-ih godina u novinarskom pulu na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Od tada su nam se putevi često ukrštali. Dragan je intervjuisao Džordža Buša-starijeg, Zbignjeva Bžežinskog, Madlen Olbrajt i druge svetske političare. Danas je Dragan Bisenić ambasador Srbije u Egiptu. Prelistavajući svoj „Balkanski dnevnik“ našao sam zanimljiv razgovor s Draganom Bisenićem od pre tri godine.

Tada sam doleteo u Beograd kako bih još jednom pokušao da shvatim šta je zapravo podstaklo SAD i NATO da počnu da bombarduju Srbiju u proleće 1999. godine. Jer, još uvek je živa verzija o tome da je Bilu Klintonu trebalo da po svaku cenu ostane u Beloj kući posle intrige s Monikom Levinski, a Dragan Bisenić je jedan od malobrojnih novinara koji su uspeli da se sretnu s Monikom u prvim danima NATO agresije na Jugoslaviju.

Kako ste se baš Vi od srbskih novinara našao u Berlinu krajem marta 1999. godine?

- Avijacija NATO je već dva dana bombardovala Jugoslaviju. 26. marta 1999. godine ja sam po zadatku svoje novinske kuće doputovao u Berlin. Bilo mi je važno da razgovaram s onima koji su doneli zločinačku odluku o tome da počnu rat protiv moje zemlje. U to vreme se u Berlinu održavao sastanak šefova vlada Evropske unije. Nemci su istovremeno organizovali prezentaciju skandalozne knjige Monike Levinski zbog koje je američki predsednik Bil Klinton umalo podneo ostavku. I specijalno sam doputovao u Nemačku kako bih učestvovao u ove dve manifestacije. Bilo mi je jasno da teško mogu da dobijem intervju od Monike Levinski. U to vreme su je bukvalno lovili vodeće informativne agencije i televizijski kanali. Svaki intervju s njom je odmah postajao senzacija i donosio je veliku dobit. Monika i njeni pokrovitelji su odlučili da se otvoreno bave biznisom. Znali su da se na Klintonu i „priznanjima“ praktikantkinje iz Bele kuće može dobro zaraditi.

Monikin put u Nemačku su platili sponzori. Prirodno, nisu želeli da Levinski jednostavno komunicira s novinarima, a tim pre iz Srbije. Zanimljivo je da su se prezentacija Monikine knjige i samit Evropske unije održavali na udaljenosti od svega 200 metara. Preko nemačkih prijatelja izdejstvovao sam da dobijem autogram na knjizi. Imao sam 4 primerka i prišao sam autoru knjige o Moniki gospodinu Entriju Mortonu. To je vrlo poznat pisac, autor knjiga o princezi Dajani i porodici njenog veličanstva kraljice Velike Britanije. Predstavio sam se i rekao sam da sam novinar iz Srbije. Monika Levinski je bila u blizini. Obratio sam joj se s molbom da odgovori na nekoliko kratkih pitanja. Prvo pitanje je bilo: „Vaša ocena najnovije avanture predsednika Klintona. Da li je osuđujete?“

Nasmejala se i nežnim glasićem je odgovorila da to nikako ne želi da komentariše. Tada sam zamolio, makar klimnite glavom – da ili ne. Klimnula je i shvatio sam da je Monika osudila Klintona zbog toga što je započeo vazdušni rat protiv Jugoslavije. Zatim sam je pozvao u Beograd, ali je odbila. Monika je već tada bila glavna junakinja naših demonstracija u Jugoslaviji. Na ulicama je bilo mnoštvo plakata na kojima je bilo napisano: „Monika je kriva za sve.“ Međutim, ja za to tada nisam znao.

S kim ste još uspeli da razgovarate tih dana u Berlinu?

- Bukvalno istog dana sam imao još jedan važan susret. Na samitu šefova EU slučajno sam se obreo pored premijer-ministra Velike Britanije Tonija Blera i britanskog ministra inostranih poslova Robina Kuka. Njihova čuvarska služba me prosto nije primetila. Odlučio sam da iskoristim srećnu priliku i odmah sam pitao i jednog i drugog: „Kad ćete prestati da bombardujete Jugoslaviju?“ Kuk je odmah reagovao i odgovorio je da će bombardovanje biti obustavljeno čim Milošević ispuni njihove zahteve. Bler je bio vrlo začuđen kad je pored sebe ugledao čoveka iz Srbije i rekao je bukvalno sledeće: „Milošević zna moj broj telefona. Može da me nazove i da kaže da pristaje na ultimatum. Istog dana ćemo završiti operaciju.

P.S. Ovih dana sam našao vrlo zanimljivu knjigu, njen autor je britanski novinar Alister Kembel. On je bio savetnik Tonija Blera i odgovarao je za rad s medijima u Velikoj Britaniji. Kembel je priznao da je Vesli Klark s kojim je više puta razgovarao u toku agresije protiv Jugoslavije, izjavljivao da je spreman da protiv Srba upotrebi najsavremenije oružje – jedan takav projektil posle sebe ostavlja rupu veličine četiri fudbalska terena. U Velikoj Britaniji se tih dana širio protest protiv rata u Jugoslaviji, a Kembel se dovijao da na sve načine „uspava“ javno mnjenje Britanaca. Uzgred rečeno, kako ovaj gospodin kaže u svojim dnevnicima, upravo Toni Bler je bio jedan od glavnih pokretača medijskog rata protiv Jugoslavije, koji je gospodin Kembel zatim sprovodio u život.

Konstantin Kačalin,