Koliko je opasan severnokorejski atom?

Severna Koreja namerava tokom narednih nekoliko godina da postane nuklearna raketna država, da izađe na tehnički nivo, koji je Sovjetski Savez postigao krajem pedesetih godina. Svetska javna glasila su pretrpana informacijama o pretnji, koju čini severnokorejski nuklearni raketni potencijal, ali daju savršeno pogrešne njegove procene.

Analize pokazuju da je severnokorejski nuklearni potencijal zanemarljivo mali u svetskim razmerama. Severnokorejskih raketa je najverovatnije dovoljno da se nanesu delimična razaranja u jednom ili dva grada. Ali ih je potpuno nedovoljno da se uzdrma vojni potencijal čak Južne Koreje, a kamoli SAD. Osim toga, severnokorejsko rukovodstvo odlično shvata: nakon nanošenje prvog udara na SAD ili neku drugu nuklearnu državu, kao i njihove strateške saveznike, - istog trenutka će uslediti odgovor. Pritom će poginuti ne samo veći deo severnokorejskog stanovništva, nego i veći deo severnokorejske elite. A slučajno preživele, u svojim bunkerima i skloništima, severnokorejske generale i birokrate očekivaće novi Nirnberški proces. Svet neće oprostiti severnokorejskom rukovodstvu kršenje postojećeg tabua na primenu nuklearnog oružja. Tako da je maloverovatno da će se NDR Koreja odlučiti na nuklearni napad na SAD, Japan ili Južnu Koreju.

Tako da je severnokorejsko nuklearno oružje pre svega sredstvo odvraćanja. Njegov glavni zadatak je da naglo smanji verovatnoću spoljnog napada na Severnu Koreju. Kao i da će u slučaju unutrašnjih nemira ili revolucije, ustanici dobiti spoljnu podršku. Severnokorejska vrhuška uopšte nema nameru da osvaja u pokorava svet. Njen je glavni zadatak daleko skromniji, - sačuvati svoju vlast i svoje privilegije.

Uostalom to ne znači, da je severnokorejski nuklearni program „bezazlen“. On je zaista pretnja miru. Kao prvo, nuklearni program Severne Koreje je stvorio opasan presedan. Za razliku od tri nove nuklearne države, Indije, Pakistana i Izraela, koji nikada nisu potpisivali Sporazum o neširenju nuklearnog oružja 1968. godine, aktivnosti Severne Koreje su veoma sumnjive, čak „podmukle“. Pjongjang je prvo potpisao Sporazum, i na taj način iskoristio mogućnost da dobije pristup nuklearnim tehnologijama, a zatim je jednostrano napustio Sporazum. Ukoliko ovaj čin ostane nekažnjen, onda će druge zemlje potpisnici Sporazuma 1968. godine biti pred iskušenjem da slede primeru NDR Koreje.

Drugo, postoji velika verovatnoća, da će severnokorejsko rukovodstvo prodavati nuklearne tehnologije svakome, ko je spreman dobro da plati. U prošlosti je Severna Koreja stekla sumnjivu reputaciju zbog sklonosti da prodaje sve, što se može prodavati, na primer – narkotike. Teško je poverovati, da severnokorejsko rukovodstvo neće trgovati raketnim i nuklearnim tehnologijama.

Treće, ne sme se isključiti mogućnost, da se prilikom proizvodnje i skladištenja nuklearnog oružja mogu desiti ozbiljne havarije. Postoji čak mogućnost nesankcionisanog lansiranja severnokorejskih raketa usled tehničke greške ili nesporazuma. U vremena hladnog rata bilo je nekoliko situacija, kada su SAD i SSSR zbog tehničkih neispravnosti bili na ivici nuklearnog konflikta. A severnokorejska tehnika je ipak znatno manje pouzdana. Prema tome, opasnost izbijanja rata zbog tehničke neispravnosti je daleko veća.

Četvrto, postoji manja, ali realna verovatnoća, da će nuklearni program Severne Koreje izazvati trku u nuklearnom naoružanju u istočnoj Aziji, i za neko vreme nuklearno oružje će biti u Japanu, Južnoj Koreji i na Tajvanu.

Tako da nema razloga za ispoljavanje radosti povodom dostignuća severnokorejskih raketnih i atomskih stručnjaka. Njihovi napori su doprineli da naš svet bude još opasnije mesto. Međutim ne treba ići u drugu krajnost – da se previše precenjuje opasnost, koja je izazvana ovim uspesima.

Andrej Lanjkov,