Baćevići nikli iz pepela

Mostar – Život je zaista čudo. Ko je bio u srpskom selu Baćevići kod Mostara pre desetak godina nije mogao ni sanjati da će za relativno kratko vreme na tom zgarištu ponovo nići selo, voćnjaci, njive. U Baćevićima je, naime, pre rata živelo oko pet stotina srpskih duša. Bilo je to najveće srpsko selo u mostarskoj opštini. Uz rat, svi Baćevčani su se raselili po Hercegovini, Srbiji, celom svetu. Kada su se prvi meštani 1998. godine odvažili da se vrate u razoreno selo zatekli su strašan prizor. Sve napuštene kuće su minirane do temelja ili spaljene. Pričaju da je svako stablo drveća i voća u Baćevićima bilo posečeno. Tada, pre tačno deset godina, zabeležen je prvi masovni povratak Srba u neko selo u Federaciji BiH. A one koji znaju da je reč o pitomom kraju, udaljenom svega sedam kilometara od centra grada, koji je pružao sve uslove za ugodan život ne čudi što su se baš meštani ovog sela odlučili da se među prvima vrate u rodni kraj. Danas, trinaest godina nakon rata u Baćeviće se vratilo oko 80 odsto predratnog stanovništva. Toliki je i procenat obnovljenih kuća, a kažu Baćevčani, i oni koji još nisu obnovili svoje domove nameravaju da to uskoro učine. Pored zgarišta crvene se novi krovovi, bujaju nanovo zasađeni voćnjaci i njive. Jer, poljoprivreda je osnovni izvor prihoda za većinu meštana, a veliki broj donacija kojima se podsticao povratak bio je usmeren upravo na poljoprivredu. Možda i ne bi bilo tako da ima posla – kažu Baćevčani, ali Srbi u Mostaru i dalje teško dolaze do zaposlenja. Pričaju o tome i mladi Baćevčani, a za razliku od većine povratničkih naselja mladih ovde ima dosta: kažu osamdesetoro od najmlađeg uzrasta pa do 25 godina starosti. – Ima nas mnogo mladih ovde i imamo i volju i energiju da pokrenemo nešto ne bi li se uslovi života vratili na predratni nivo. Teško ide zapošljavanje, ali pokušavamo da motivišemo mlade da se uključe u tu borbu za bolju budućnost. Teško jeste, ali moramo pokušati preko institucija i preko medija da menjamo stvari, da nateramo vlasti u Mostaru da poštuju Ustavom zagarantovanu konstitutivnost naroda – priča dvadesetsedmogodišnji Predrag Škoro, član Saveta Mesne zajednice u Baćevićima. On napominje da još mnogo Baćevčana želi da se vrati u rodni kraj, ali ih zaustavlja pesimizam: za mlade nema posla. – Mnogo je ovde visokoobrazovanih ljudi koji se bave različitim poslovima i obrađuju zemlju da bi preživeli. Čak su nam ponegde u Mostaru otvoreno govorili da ovde nemamo šanse – kaže Škoro.Grupa mladih entuzijasta formirala je i Udruženje „Baćevići” ne bi li tako lakše mogli konkurisati za sredstva za obnovu. Predsednik Udruženja Danilo Golo ujedno je i jedan od retkih koji imaju posao. Ističe da se Baćevčani ponose time što su uz pomoć vlada Federacije i Republike Srpske i Gradske uprave Mostara obnovili Društveni dom u centru sela. – Kao i u svakom povratničkom mestu gde nije bilo života punih sedam godina, i u Baćevićima nije lako. Ali uspeli smo da obnovimo taj dom u kojem se pre rata na igrankama okupljala omladina našeg sela ali i celog Mostara. Dom će uskoro ponovo služiti nameni: u njemu će raditi ambulanta, internet kafe, sala za priredbe , možda i fitnes-centar. Tu ćemo otvoriti i kancelariju Mesne zajednice, kako ne bismo za svoje poslove morali da idemo u drugo mesto – s ponosom priča Danilo Golo. Baćevići su tako zaživeli novim životom. Istina, drugačije izgledaju, a i etnički sastav više nije isti: nakon rata u ataru Baćevića nikla su dva nova naselja. Opština Mostar je naime ovde dodelila zemlju Hrvatima raseljenim iz Srednje Bosne. Problema sa „novim” meštanima nema. Niti se Baćevčani mešaju u njihove poslove, niti se oni mnogo zanimaju za sve aktivnosti koje teku u obnovi sela. m” bogatstvom može se pohvaliti malo koje selo u Hercegovini.