Korejski san se suočio sa stvarnošću

U korejskoj građevinskoj indistriji na pomolu je još jedan skandal. Ovog puta problem je ogroman zabavni kompleks čija izgradnja je započela 2006. godine u samom centru Seula, na obali reke Hangan.

Za izgradnju kompleksa rešeno je da se iskoristi teritorija koju je ztauzimao ogromni železnički čvor i još nekoliko okolnih kvartova sa ne previše komfornim i neuglednim jednospratnim i dvospratnim kućama s kraja 50-ih o početka 60-ih godina. Radovi su započeli 2011. godine. Po njihovom završetku tamo je trebalo da se pojavi hotel sa 11 spratova, niz drugih zgrada viših od sto spratova, kao i mnogobrojne prodavnice i prestižne stambene zgrade. Ukupna vrdnost projekta je dostigla 30 triliona voda, tačnij eoko 25 milijardi dolara. Kompleks su zanvali, kako to često biva u Južnoj Koreji, na engleski manir – DreamHub. Ipak sada se ispostavlja da ovaj san neće biti jednostavno učiniti javom.

Ove nedelje kompanija DreamHub, specijalno napravljena za realizaciju projekta, izjavila je da nije u stanju da plati kamate za zajmove. Realna je postala opasnost od bankrotstva kompanije, u opasnosti se našla i sudbina čitavog projekta.

Navode se razni uzroci krize. Ozbiljan problem je postala isplata kompenzacije stanovnicima onih kuća koje treba da budu srušene. Saopštava se da je 2200 porodica dobilo u proseku po 300 miliona voda ili 250 hiljada dolara svaka.

Ipak glavni problem je neprevladana kriza na tržištu nekretnina. 2006-2007. godine korejsko tržište nekretnina se nalazilo u usponu, ali je usledio pad i sada investitorima postaje sve teže da računaju da će se njihova ulaganja otkupiti.

U princpu, ništa neočekivano se nije desilo. z akorejski biznis uvek je bila karakteristička sklonost ka riziku. Rizik se po pravilu zasnivao na uverenju da će korejska ekonomija i dalje napredovati takvim tempomkao u poslednjoj deceniji. Delimično ovakav optimizam je jasan: već više od pola veka korejska ekonomija spada među najdinamičnije ekonomije sveta. Ako je dugo dobro vreme, ne treba se čuditi što ljudi izlaze na ulicu bez kišobrana.

Ranije su se slični rizici obično opravdavali. Može se reći da bi korejsko ekonomsko čudo bilo nemoguće bez sklonosti ka riziku. Ipak vremena se menjaju. Tempo ekonomskog napretka u Koreji se polako ali neumitno smanjuje – i vernovatno će se smanjivati i dalje. Korejski biznis treba da shvati da se u životu dešavaju neprijatnosti. Ekonomija može da dospe u depresiju, a cene na tržištu nekretnina zaustavljaju se u svojoj, reklo bi se, nezadrživoj težnji ka rastu.

Andrej Lanjkov,