Poslednji startuju prvi

EU i MMF spremni su da daju Kipru kredit od 10 milijardi evra. Mada, po ocenama ekpserata, Nikoziji treba 16-17 milijardi. Preostalu sumu vlasti Kipra nameravaju da dobiju na račun bankarskih uloga, oporezovavši depozite. Predsednik Rusije Vladimir Putin je već nazvao ovaj porez nepravednim i opasnim.

A Irska je jedina država koja je strogo ispunila uslove kreditora i faktički proslavlja pobedu nad krizom. Prihod na osnovu irskih desetogodišnjih obligacija po poslednjim ocenama izneo je 4,15%. Eksperti Glasa Rusije razmišljaju o tome zašto sva preostala Evropa ne može da ponovi irsku istoriju uspeha.

Za 4,5 godine borbe protiv Krize Irska je morala mnogo da žrtvuje. Smanjenje se ticalo svih sfera, između ostalog plata državnih činovnika, doprinosa i penzija. Bilo je zatvoreno nekoliko banaka koje su poslovale sa gubicima. Od 2011. godine ekonomija se vratila na uzlaznu liniju. U izvesnom smislu zemlja je imala sreće što se prva suočila sa krizom, smatra šef katedre za svetsku politiku NIU visoka škola ekonomije Maksim Braterski.

- Irci su se našli u svojim problemima pre drugih, u to vreme kada ni Ameriku ni Evropu još nije prekrio talas globalne finansijske krize. Ircima je bilo laške da nalaze novac pod razumnim uslovima za neke procedure obnove. U to vreme dok su se oni bavili svojim problemima, mogli su da privlače strani kapital, strane investicije, zato što je sve to još postojalo. Sada ničeg nema.

Irska je imala sreće i sa tim kako se razvijala njena ekonomija poslednjih godina pred krizu. Bila je modifikovana privreda. Osim toga, na teritoriji zemlje su se otvorile fabrike kompanija IBM, Intel, Del, Microsoft, Hjulit Pakard (sada oni osiguravaju oko 8% unutrašnjeg bruto proizvoda zemlje). Kipar je imao mnogo manje sreće, istakao je ekonomista Dmitrij Tratas.

- Za razliku od Irske koja se uspešno bori protiv krize, Kipar sam po sebi ne može da izađe iz ove situacije. Zato što je čitav kiparski finansijski sistem vrlo snažno povezan sa grčkim finansijskim sistemom. Mnoge kiparske banke su čuvale svoje kative u grčkim bankama. Ovde Kipar ide sa prikolicom grčkog tereta koji vuče sve finansijske sisteme na dno.

Odigrao je pozitivnu ulogu i severni karakter i njihova upornost u dostizanju cilja, smatra Maksim Braterski.

- Štednja je samo deo posla, to je zadatak da se manje troši. A drugi deo posla je da se radi više. Radi toga treba uvećavati svoju sopstvenu energiju, uvećati investicije, treba privlačiti kapital, otvarati novi biznis, proizvodnje. Naravno postoje i momenti povezani sa organizacijom društva. Sa tim kako se na različite načine prema poslu, životu, prema novcuodnose ovi narodi, kako oni na razne načine troše budžete.

Sa druge strane, bez obzira na svu unikalnost irske pobede nad krizom, ni jedna druga zemlja na kraju nije se odlučila da tačno ponovi njen put: da zategne kaiševe i počne da radi. Problematične zemlje zone evra i dalje čekaju pomoć, a lokomitive evropske ekonomije i dalje daju novac.

Anastasija Perškina,