Dani žalfije u Sićevu

U čast ove svete biljke, koja je pod zaštitom, i ove godine krajem maja održane kulturno-privredne i turističke manifestacije.

Žalfija (kadulja, slavulja, kalaver, kuš), mediteranska biljka koje najviše ima u Dalmaciji i na Crnogorskom primorju, kao endemska, autohtona vrsta uspeva i u Sićevu, na obroncima Svrljiških planina. Da bi se sačuvalo ovo jedinstveno stanište u Srbiji, biljka je stavljena pod zaštitu, a u Sićevu se već sedmi put, krajem maja, kad ova biljka cveta, održala manifestacija „Dani žalfije” koju organizuju Niški kulturni centar, Sićevo, Niška banja i brojne organizacije u oblasti zaštite prirode.

Pošto je ova godina u svemu „poranila”, žalfija je u Sićevu precvetala nešto ranije pa ovoga puta nije organizovana simbolična berba, ali su „Dani žalfije” 26. i 27. maja u ovo živopisno mesto privukli brojne posetioce, zaljubljenike u prirodu i poštovaoce ove biljke koja je poznata i kao medonosna, a koristi se i u farmaceutskoj industriji.

– Japanci gaje kult trešnjinog cveta i to je za njih nacionalni praznik. Niška banja i Sićevo ne mogu na taj način da se takmiče sa Japancima, ali mi imamo žalfiju, prirodne lepote, dobre domaćine. Nadamo se da ćemo iz godine u godinu ovu manifestaciju podizati za stepenik, kako u organizacionom delu, tako i po masovnosti – rekao je Zoran Vidanović, predsednik opštine Niška banja, svečano otvarajući manifestaciju ispred zgrade umetničke kolonije u Sićevu.

Na svečanosti je predstavljena knjižica „Sveta biljka žalfija” koju je priredila Minja Ilijeva iz Niškog kulturnog centra, o žalfiji su govorili i Danko Jović i Bojana Petrović, saradnici u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, a potom je program nastavljen na igralištu u Sićevu: učestvovali su kulturno-umetničko društvo i učenici iz ovog sela, KUD „Tanasko Rajić” iz Ljubića kod Čačka, Pevačka grupa KUD „Kovilje” iz Vukmanova i pesnici koji su govorili stihove o žalfiji. Prvi put je birana lepotica žalfije, a titulu je ponela Sanja Nikolić.

Pažnju posetilaca privukla je etnoizložba na kojoj su predstavljeni radovi žena iz ovog kraja, kao i proizvodi iz oblasti zdrave hrane.

Inače, Sićevo, koje se nalazi na dvadesetak kilometara od Niša u sredini Sićevačke klisure, stepenasto izgrađeno, podseća na mediteranska sela, kako ulicama, tako i arhitekturom, sa starim kućama od kamena ispod kojih su vinske konobe. Meštani se bave vinogradarstvom, gajeći kvalitetne vinske sorte, ratarstvom, stočarstvom i voćarstvom. U želji da pomogne razvoj sela, grupa entuzijasta osnovala je Agro-turističko udruženje „Sićevo” koje čine ugledni domaćini. Počeli su da adaptiraju i dograđuju kuće i selo trenutno raspolaže kapacitetom za prijem šezdeset gostiju.

Osim po „Danima žalfije” i „Danima vina”, Sićevo je poznato i po međunarodnim umetničkim kolonijama – likovnoj koloniji „Nadežda Petrović”, najstarijoj na Balkanu, foto-koloniji, književnoj koloniji i grafičkoj radionici.

Ovo je idealno mesto i za ekstremne sportove, u prvom redu za paraglajding. Godine 2005. održano je svetsko prvenstvo u paraglajdingu na stazi koja je proglašena najboljom na Balkanu. Ovde se održavaju moto kros trke, a postoji i staza za planinski biciklizam. Sićevačka klisura pruža idealne uslove za izletnike, lov, ribolov, kajak. U neposrednoj blizini sela nalazi se hotel sa terenima za rukomet, odbojku, košarku i fudbal koji se koriste za pripreme sportista. Na reci Nišavi u Sićevačkoj klisuri nalazi se hidrocentrala s početka prošlog veka, u okolini ima više manastira i crkava, kao i arheoloških lokaliteta.