Zdravlje ruskih građana žele da ocene u poenima

Poslanici Državne dume predložili su Ministarstvu zdravlja da uvede jedinstveni indeks zdravlja ruskih građana. Ša će on predstavljati i kako će se tačno izračunavati, za sada se ne zna. Ali parlamentarci ne sumnjaju da je takav indeks neophodan: po njihovim rečima, o realnom nivou zdravlja stanovništva sada se ništa ne zna. To znači, efikasnost zdravstva je pod znakom pitanja.

U osnovi predloga leži logični i očigledan princip: sprečiti je bolje nego lečiti. I po rečima poslanika, on bi uspešno radio da nema jednog ali. Pojam zdravlja u zakonu nije zvanično određen. A to znači da je nemoguće saznati koji je njegov nivo.

Komitet Državne dume za zaštitu zdravlja je odlučio da sitauciju može da popravi uvođenje „indeksa zdravlja“. On po rečima šefa komiteta Sergeja Kalašnikova, treba da odražava nivo opšteg zdravstvenog stanja čoveka.

- Jedinstvena cifra je uvek neka uopštena karakteristika. Ali jasno je da kako bi se došlo do jedinstvene cifre, treba iskoristiti čitav niz pokazatelja. Na primer, u domaćoj metodici koristi se 20 pokazatelja, funkcionalnih sistema. Zato to može da bude ne samo poen zdravlja, već određena skala, određena karakteristika.

Indeks može da sadrži takve parametre kao što su na primer bolovanja, upotreba lekova, umor, uživanje u alkoholu, hronične bolesti. Među pokazatelje može da se uvrste i sportski normativi. Delimično ovaj predlog ponavlja nedavnu inicijativu predsednika RF Vladimira Putina o povratku normi SRO, bukvalno – Spreman za rad i odbranu – kako se nazivao program nacionalne fiskulturne pripreme. Ali teško da sport može da reši problem zdravlja, smatra predsednik Udruženja ekspertimentalne medicine Vasilij Vlasov.

- Ljudi čak sa teškim bolestima mogu dobro da trče na sto metara. Ili čak na 8 kilomatara. Ali to ništa ne znači. Vrlo je važno da medicinska pomoć bude dostupna. Kod nas su uveli u poliklinikama elektronsko zakazivnje pregleda, a lekara i dalje nema dovoljno. To je glavni problem, a ne to što nećemo imati neki indeks.

U stvari smišljeno je dosta indeksa. Na primer niz godina postoji međunarodni indeks sreće. Za njegovo proračunavanje koriste se pokazatelji kao što je blagostanje i nivo ekologije. I što je neobično, razvijene zemlje se nalaze na poslednjim mestima rejtinga, a najsrećnije su priličo siromašne države – Kostarika, Vijetnam, Kolumbija, Kuba. Većina aketiranih ističe: srećnim ih ne čini novac, već dobro zdravlje. Ali može li se ono popraviti rejtinzima, anketiranjima, brojevima? To je veliko pitanje. U krajnjoj liniji SAD, gde se redovno proračunava indeks zdravlja, iz godine u godinu ne dospeva čak ni među sto najsrećnijih zemalja sveta.

Ana Hrustaljova,