Ne može sve za ništa

Naravno, i danas je u Srbiji najvažnija tema sudbina briselskih pregovora sa Prištinom, a tako će biti i u narednim danima, iako bi se sudeći po pisanju i izveštavanju mnogih srbskih medija to ne bi moglo zaključiti, s obzirom da opstanak Kosova u okvirima Srbije i geopolitička budućnost Srbije kao da za njih nisu najvažnija stvar. I upravo zato je moguće da se najveći procenat novosti odnosi na trivijalne događaje u rijaliti emisijama, a u isto vreme skoro nezapaženo prolaze otvorene pretnje ratom i zveckanje oružjem kosovskih zvaničnika.

Podsetimo, premijer privremene kosovske vlade Hašim Tači je izjavio da u ovom trenutku postoje dva scenarija za rešavanje problema normalizacije odnosa Beograda i Prištine, a to je da Srbija prihvati sporazum koji podržavaju SAD i Evropska unija, a koji Srbima ne nudi ništa, ili će po njemu biti ostvaren drugi scenario ako Srbija odbije predlog sporazuma, a on bi podrazumevao proširivanje nadležnosti kosovskih institucija i na sever. S obzirom da se svi slažu da bi to bilo moguće uraditi jedino silom, onda je više nego jasno da takva izjava ne predstavlja ništa drugo nego pretnju ratom i rešavanje problema nasilnim putem, a sa takvom ocenom su saglasni praktično svi posmatrači aktuelnih događaja.

A do koje mere je briselski predlog sporazuma neprihvatljiv za Srbiju, govori činjenica da je poslednja ponuda predviđala ukidanje srbskih institucija na severu pokrajine, i nije uzet u obzir ni jedan zahtev srpske strane - ni po pitanju sudova, ni po pitanju policije, a niti kada je reč o neulasku buduće vojske Kosova na područje severa Kosmeta.

Štaviše, sve je bilo potkrepljeno i pretnjama visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton, koja je primetila da će «Srbija imati teške posledice i štetu», ako ne prihvati ono što joj je ponuđeno, a po rečima srbskih zvaničnika – to je ništa. Međutim, da postoji realna mogućnost da Srbija ipak ne prihvati to veliko ništa, govori izjava Aleksandra Vulina, direktora vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju, koji je saopštio da niko u državnom vrhu Srbije neće potpisati prazan papir i «prihvatiti sve za ništa»

A premijer Dačić je bio još decidniji, kada je rekao da sa Prištinom više nema šta da priča, jer seSrbiji nudi samo da potpiše kapitulaciju, koju ipak neće potpisati. Međutim, možda najzanimljivija izjava Dačića u poslednjim danima je bila ova u kojoj je rekao sledeće – «Nažalost, danas nemamo nijednu ruku koja bi nam bila pružena sa Zapada. Apsolutno nema nikakvog načina da sve ono za šta se zalažemo dopre do svesti onih koji danas odlučuju o Evropskoj uniji i o najvažnijim političkim procesima u Evropi», i dodao da su «naši prijatelji s Istoka trenutno udaljeni od ovog političkog procesa, a na to je pristala prethodna vlast, time što je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija podnela rezoluciju da EU posreduje u ovim pregovorima. Nalazimo se u živom blatu i nemate za šta da se uhvatite. Možete da upotrebite najbolju moguću argumentaciju, ali za nju nema razumevanja na Zapadu. Na taj način, postavljaju narod Srbije pred dilemu treba li uopšte da ide prema Evropskoj uniji. Opet, s druge strane, nemamo alternativu. Jer, ne postoji nijedna druga organizacija u kojoj bismo mogli da budemo“, rekao je Dačić.

Iz navedenih reči srbskog premijera proizilazi da Srbija stremi ka Evropskoj uniji, iako, kako se doslovno izrazio, «nemamo nijednu ruku koja bi nam bila pružena sa Zapada», i to samo zato što ne postoji druga alternativa. Međutim, veliko je pitanje u kojoj meri je Ivica Dačić u pravu kada konstatuje da alternativa ne postoji, s obzirom da je poznato da i na Istoku postoje integracioni procesi koji obuhvataju niz zemalja na dva kontinenta, a njihov gravitacioni centar je u Rusiji.

I zato, kada srbski premijer kaže - «Nalazimo se u živom blatu i nemate za šta da se uhvatite», možda bi upravo to bila formula za pronalaženje tačke oslonca za Srbiju, pomoću koje bi bilo moguće izbavljenje iz sadašnje situacije.

Ratko Paić,