Evropa se priprema za talas unutrašnjeg terorizma

Tokom istrage, belgijska policija je ubila 39-godišnjeg Alžirca, koji je naoružavao teroriste. Stručnjaci skreću pažnju na to da nekadašnja evropska svakodnevnica, sve više liči na kadrove iz holivudskog blokbastera. Oni sumnjaju u sposobnost vlasti da adekvatno odgovore na skoro neizbežan talas unutrašnjeg terorizma.

Danas, specijalne službe bezbednosti pažljivo prate šta se dešava u arapskom svetu. Tamo se, izgleda, formira "teroristička internacionala", čija oštrica je usmerena ka Evropi. Prema mišljenju stručnjaka, "Arapsko Proleće" je na to podstaklo ekstremiste. Britansko ministarstvo inostranih poslova upozorava na skoru pojavu na kontinentu stotine Evropljana, zaluđenim radikalnim islamom. Danas oni svrgavaju sekularne autoritarne režime u severnoj Africi, a sutra će doći red na sekularne demokratske vlade u Evropi. Analitičari, takođe, smatraju da evropski anti-teroristički zakoni još uvek nisu prilagođeni da bi specijalne službe mogle efikasno da deluju.

Prema rečima načelnika odelenja za evropsku bezbednost Instituta za Evropu RAN Dmitrija Danilova:

- Istiskivanjem terorističkih grupa sa teritorije Malija, teško da se može govoriti o njihovom uništenju. Reč je o pregrupisavanju terorističkih snaga i tehnike. U vezi s tim se može pretpostaviti da će eliminacija nekih eksternih frontova u ratu protiv terorizma, dovesti do povećanja aktivnosti istih u unutrašnjosti Evrope. Ova dijalektika je prilično složena. Ovde ne postoje precizni matematički zakoni. Ipak, sada svi dobro znaju da je nemoguća precizna borba sa terorizmom. Potreban je sveobuhvatan program, koji zahteva punu koordinaciju napora na međunarodnom nivou.

Sudeći po svemu, u evropskoj agendi – sa unutrašnjim terorizmom se rat pokazao mnogo kompleksnijim od borbe protiv spoljnjeg terorizma. Stručnjaci zabeležavaju uznemirujuće pojave: širenje nasilnog islamskog radikalizma u Evropi među mladim muslimanima, od kojih su mnogi rođeni i odrasli na Zapadu, često u imućnim, obrazovanim i svetovnim porodicama.

Veruje se da se bit sadašnjih problema nalazi u sistemskim greškama, napravljenim pre više decenija. U pokušaju da se izbegne ponavljanje nacističke ideologije, Evropljani su se fokusirali na promovisanje liberalno-demokratskih vrednosti, utkajući u društvenu svest poštovanje prema svim manjinama i toleranciju prema imigrantima. Ovi principi su dovedeni do savršenstva. I, naravno, njima su se sa zadovoljstvom koristili oni kojima su tuđe liberalno-demokratske vrednosti.

Reč je o evropskom političkom kursu, čiji put je popložan određenim rizicima, smatra Dmitrij Danilov.

- Jasno je da se, u ovom kontekstu, teroristička pretnja ne smanjuje, i da će nastaviti da raste. I što više evropskih zemalja bude uključeno u borbu protiv međunarodnog terorizma ne samo van Evrope, već i unutar svojih država, biće veći rizik od terorističkih napada. Međutim, ja ne bih povezivao vojnu angažovanost evropskih zemalja u arapskom svetu, sa povećanjem terorističkih pretnji u Evropi. U početku, Evropljani su pokušavali da predstave problem na takav način kao da se radi o međunarodnom terorizmu. Ali, ubrzo je postalo jasno da je nemoguće napraviti razliku između međunarodnog i unutrašnjeg terorizma. Međunarodni terorizam je zato i takav da nema granice. To je mrežna pretnja, koju je teško geografski odrediti.

Teško je pesimistima da izraze svoj sud, koja veruju da je glavni neprijatelj Evrope i Zapada uopšte sama Evropa. Dalji pokušaji da se mehanički poveže nepovezano, da se pacifikuje i demokratizuje sve što dođe pod ruku, gotovo sigurno će dovesti do civilizacijske katastrofe. Pitanje je samo kada će se to desiti. Pesimisti smatraju da će do toga doći tokom života sadašnje generacije, dok optimisti to odlažu na mnogo kasnije. Međutim, logika istorije je neumoljiva. Ona se mora uzeti u obzir, bez obzira na svoje želje i aktuelnu političku situaciju.

Sergej Duz,