Arhimed privlači balkanske zemlje u Moskvu

Međunarodni sajam pronalazaka i inovacionih tehnologija Arhimed odvija se u Moskvi već po 16. put. Ove godine na velikom sajmu inovacije će učestvovati predstavnici 16 zemalja sveta, među njima tradicionalni gosti salona Srbija i Hrvatska.

Prema rečima Saveza pronalazača Vojvodine Anđelka Glavaševića, saradnja Arhimeda sa Srbijom traje već 15 godina. Ali ipak postoje neki problemi, kaže gospodin Glavašević.

- U Srbiji ima mnogo pronalazača, ali nažalost kod nas se još uvek ne pridaje dovoljno značaja pronalazaštvu. I vidite da mi ne dolazimo na baš bolje organizovan način. Mnoge zemlje dolaze ovde pod organizacijom, pod okriljem svojih država, svojih Vlada. Mi tražimo sada kontakte u našoj zemlji da mi, pronalazačke organizacije i inovatori, budemo bolje organizovano da nastupamo na stranom tržištu. Ovde su došli ljudi koji su u mogućnosti da nađu sebi sponzora ili mogu da plate troškove nastupa. Dakle nismo došli sa najizabranim inovacijama, ali je tu došao jedan broj ljudi koji nude proizvode i pronalaske koji misle da su interesantne za rusko tržište. Mi u budućnosti možemo da računamo na još veću saradnju jer imamo nekih signala da će se u Srbiji daleko više respektovati inovativni, pronalazački rad, bez čega nema nikakvog napretka. Ni u Srbiji, ni u Rusiji, nigde u svetu.

Ovog puta Srbija je predtavila na salonu Arhimed 20 inovacija. Jedan od najvećih učesnika izložbe, značajni srbski naučnik Rato Ninković, gostuje ovde zajedno sa svojim novim materijalom za mašinske strugove koji je nazvao Srbska bronza. Dajemo mu reč.

- Uzevši u obzir da u tadašnjoj Jugoslaviji nije bilo proizvodnje kalaja i da smo to uvozili, a na svetskom tržištu kalaja sve manje i manje, novih rudnika nema već duže vremena, mi smo odlučili da probamo da napravimo nove legure koje će zameniti klasične bronze za izradu upravo ovih mašinskih elemenata kao što su klizni ležajevi, bužni venci, vučne navrtke, bez kojih nijedna mašina ne može da radi. I mi smo 1992. godine uradili ovu leguru od cinka, aluminijuma, bakra i magnezijuma, i dali smo joj trgovački naziv „Srbska bronza RAR“. Na ruskom tržištu tek smo dobili žig, i ovu tehnologiju smo plasirali u „Elektrocinku“ u Vladikavkazu gde već tri godine ide proizvodnja srpske bronze za rusko tržište. Prednost ovog materijala u odnosu na klasične materijale je u tome da on ima dva i po puta veću čvrstoću, a kojeficijent trenja i koeficijent habanja su manji. Pogotovo kad su u pitanju osovije i vratila. Praktično rukavci se skoro ne habaju već se ravnomerno troše. Nemate havarija. Ovo kada skinete, ležajeve iz havarije, onda morate da obrađujete osovije i menjate ležajeve. U ovom slučaju samo se menjaju ležajevi. Pogotovo na brodovima. Svi ležajevi na brodovima su bolji i sigurniji po plovidbi od klasičnih. Šta oni tamo koriste. Oni koriste ležajeve od čuguna. To je kratkoga veka. Tek izdrži dve godine, a ovo je prosto jedna druga metoda. Ovi ležajevi na određenim pozicijama, naprimer, kod „General Motors“ lokomotiva, dva i po puta duže traju nego originalni ležajevi „General Motors“. Prosto, što kažu, pogodili smo jedan dobar materijal koji daje fantastične rezultate.

Osim materijala koji već funkcioniše u Rusiji, na srbskoj izložbi salona Arhimed predstavljene su i razrade koje tek čekaju ovde svoj patent. Jedna od njih je motor koji radi bez kolenaste osovine koji omogućava da se uveća snaga saobraćajnog sredstva 2,5 puta i da se smanji potrošnja goriva. Prema rečima Rata Ninkovića, on može da se koristi za vojsku. Na primer, prosečna brzina tenka koja sada iznosi 75 kilometara na sat uvećaće se do 150 kilometara na sat.

Među učesnicima aktuelne moskovske izložbe su i hrvatski pronalazači koje predstavlja Asocijacija pronalazača iz zabreba. Dajemo reč predsedniku Asocijacije gospođi Ljiljani Pedišić.

- Ove godine imamo četrnaest inovacija za razliku od prošle godine kada smo ih imali samo šest. Tako da smo ove godine puno više doneli. Puno više su ljudi javilo. Izgleda da je mnogima interes za rusko tržište jako velik. I zbog toga, jasno, i ljudi više idu ovde.

Poslednjeg dana rada Međunarodnog salona pronalazaka i inovacionih tehnologija Arhimed 5. aprila biće objavljeni pobednici izložbe koji će dobiti zlatne, srebrne i bronzane medalje.

Grigorij Sokolov,