Južnokorejski špijun je ukrao ruske rakete

Raketno-kosmička dostignuća Republike Koreje se u mnogome baziraju na ruskim tehnologijama, uključujući i ukradene. Ovakav zaključak sledi iz senzacionalnog priznanja južnokorejskog preduzimača koje je dao za list „Čoson Ilbo“.

„Po zadatku svoje obaveštajne službe iz Rusije sam kao staro gvožđe uspeo da izvezem nekoliko međukontinentalnih balističkih raketa i pet motora za njih. Uspeo sam da ih dopremim u Južnu Koreju i predam obaveštajcima. Nagrađen sam, ali su vlasti moje zemlje ubrzo zaboravile na mene. Sad ne znam šta da radim. Više mi nije dozvoljen pristup u Rusiju gde sam imao nekoliko kompanija,“ – ovako senzacionalna priznanja u otvorenoj štampi dao je južnokorejski biznismen koji je dugo vremena radio u RF.

Južnokorejske novine „Čoson Ilbo“ koje su prenele ovu priču izjavljuju da su im istinitost potvrdili predstavnici Nacionalne obaveštajne službe (NOS), koji su između ostalog istakli da se ispostavilo da rakete „nisu ništa više od starog gvožđa“. Kako su uspeli da otkriju ruski novinari, ruski organi za očuvanje reda takođe znaju i potvrđuju celu ovu priču ističući da to ni iz daleka nije prvi slučaj da neki predstavnici „mirnih profesija“ Južne Koreje izvršavaju „delikatne naloge“ južnokorejskih specijalnih službi.

Što se tiče južnokorejskog biznismena kojeg je „Čoson Ilbo“ označio samo prvim slovom prezimena – K., on je svoj biznis u Rusiji započeo još 1996. godine. Njegova kompanija je imala sedište u Petropavlovsku-Kamčatskom i bila je spacijalizovana za izvoz starog gvožđa u Južnu Koreju. Prvo su to bili otpisani brodovi, ali je K. 1997. godine od ruskog Ministarstva odbrane dobio dozvolu za utiliaciju ruskih međukontinentalnih balističkih raketa lociranih na Kamčatki, koje su potpadale pod sporazum s SAD o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja. I tada je počeo špijunski krimić.

Za projekat je saznala južnokorejska obaveštajna služba i veoma se zainteresovala za njega. Predstavnici Agencije za planiranje nacionalne bezbednosti, ili APNB, kako se tada zvala NOS, sreli su se s K. i zamolili su ga da izveze raketu s minimalnim oštećenjima. Obično su rakete sečene na sitne delove u prisustvu predstavnika SAD. Međutim, K. se po sopstvenom priznanju, sprijateljio s komandantom baze i nekoliko oficira ruske vojne kontraobaveštajne službe koji su za 700.000 dolara zatvorili oči na delatnost preduzimljivog Koreanca. Zato je K. 1998. godine uspeo da izveze sa baze i pošalje u Koreju velike delove tela raketa i njene motore kao staro gvožđe i vratio se u domovinu. Tamo je, po rečima K., o upešnoj operaciji obavešten „sam vrh“ i 13. marta 1999. godine biznismen špijun je lično iz ruku direktora južnokorejske obaveštajne službe dobio medalju „Za poseban doprinos u osiguranju državne bezbednosti zemlje“ i nagradu od 10.000 dolara.

Slične operacije K. je po zadataku obaveštajne službe obavio još dva puta – u decembru 2000. godine i u novembru 2001. godine, otpremivši iz Rusije još tri raketna motora, nove delove raketa i niz delova za njih.

„Koliko mi je poznato, raketa je kasnije bila sklopljena i proučena, a stečena znanja su upotrebljena za stvaranje korejskog satelita,“ – rekao je K. NOS je zamolila K. da ukrade iz Rusije i druge primerke strateškog oružja, ali je on odbio, plašeći se za svoju bezbednost.

Usmerio se na isključivo legalan turistički biznis s Rusijom, ali mu je 2007. godine bio zabranjen ulazak u Rusiju. Kako je saznao od ruskih lica, svojih poznanika – zbog sumnje da je učestvovao u špijunskoj delatnosti. Po mišljenju „Čoson Ilbo“, K. je prosto žrtva slučaja, pošto je u tom trenutku između Rusije i Južne Koreje izbio potpuno drugi špijunski skandal. U Rusiji je K. ostala aktiva u iznosu od 20 miliona dolara, tako da zabrana za ulazak za njega predstavlja katastrofu. Obratio se za pomoć NOS i južnokorejskom MIP, ali mu oni nisu pomogli.

K. je na kraju odlučio da se obrati za pomoć štampi i ispričao je celu ovu priču.

Kiril Odincov,