Vazdušno-desantne snage: modernizacija kao način razumne štednje

Ministarstvo odbrane Rusije raspisalo je tender za modernizaciju borbenih vozila desanta sovjetske proizvodnje. Ova mera će omogućiti da se uštede značajna sredstva i da se istovremeno opremi vojska obnovljenom tehnikom sa visokim borbenim karakteristikama. Ukupno Vazdušno-desantne snage planiraju da modernizuju oko 500 BVD-1 (borbeno vozilo desanta).

U potrazi za borbenim vozilom

Još krajem 80-ih godina u SSSR počela su da se ispituju najnovija borbena vozila desanta – BVD-3. Bez obzira na dobre karakteristike i odlične borbene mogućnosti, u veliku seriju ova vozila nisu otišla – raspad SSSR zaustavio je proces obnavljanja Oružanih snaga.

Ukupno su padobranci dobili manje od 200 BVD-3. Zatim početkom 2000-ih godina na osnovu ovog vozila bilo je konstuisano BVD-4 sa značajno ojačanim naoružanjem, ali zbog inženjerskih nedostataka proizveli su ga u još manjoj seriji – oko 20-30 vozila. Osnovu parka oklopne tehnike VDS i dalje čine BVD-1 i BVD-2 proizvedena 70-ih i 80-ih godina.

Danas ova vozila ne samo da su fizički izrabljena, već su i moralno zastarela, posebno BVD-1 sa ne sasvim uspešnim topom od 73 milimetra i lansirnim uređajem 2A28 Grom.

Ovaj nedostatak planirano je da bude uklonjen tokom modernizacije. Borbeno odeljenje BVD-1 će zameniti novo, slično onom koje je postavljeno na BVD-2, sa 30-milimetarskim automatskim topom „A42 sa vrlo visokim karakteristikama. Biće obnovljena i nišanska oprema, sredstva za navigaciju i vezu. Modernizacija će biti praćena kapitalnim remontom, koji će produžiti rok službe vozila sovjetske proizvodnje.

Ova odluka će za relativno kratak rok omogućiti da se naglo podignu mogućnosti desantnih snaga, opremljenih BVD-1, mada ono se ne može smatrati konačnim – nedovoljna zaštićenost ranih BVD i posebno niska otpornost na mine neće dozvoliti da se stane na modernizaciji BVD-1 i remontu BVD-2. Desantnim snagama je potrebno novo borbeno vozilo.

Četiri plus

Rano BVD-4 nije odgovaralo Ministarstvu odbrane po mnogim parametrima, među kojima je osim zaštićenosti bila i niska pouzdanost vozila. Odluka je bila pronađena proizvodnjom vozila BVD-4M u fabrici Kurganmašzavod. Pozdanost vozila bila je značajno uvećana. Vatrena mož vozila u obe verzije dovedena je do nivoa borbenog vozila pešadije BVP-3 – takođe kao i ono, BVD-4M je opremljeno borbenim modulom Bahča – kulom sa kompleksom naoružanja koje sadrži stomilimetarski top / lansirni uređaj, u paru 30-milimetarski top i mitaljez od 7,62 milijatra, kao i savremenu nišansku opremu, uključujući tremovizor.

Vatrena moć BVD-4M nema ravnih, što se više puta isticalo, između ostalog među rukovodstvom desantnih snaga. Uporedo sa tim zaštićenost ovog vozila i njegova otpornost na mine, mada je i uvećana u poređenju sa prvim BVD, još uvek nije dovoljna. Pri tome treba razumeti da one ne mogu da budu osigurane uzimajući u obzir zahteve obaveznog učešća vozila u vazdušnom desantu.

Uporedo sa tim ovaj zahtev sam po sebi nije nesporan. Proizvodnja borbenih oklopnih vozila prigodnih za padobranski desant danas se vodi samo u Rusiji. Ipak konflikti u kojima će desantne snage morati da izbaciju oklopnu tehniku na taj način danas su krajnje malo verovatni. Istovremeno desatne snage često moraju da deluju kao obična motorizovana pešadija, za koju nije potrebna mogućnost vazduhoplovnog desanta kupljena po cenu niske zaštićenosti. Vrlo je verovatna primena desantnih snaga kao snaga za brzo reagovanje i postavljanje na aerodromima – u tom slučaju od borbene tehnike se traži mogućnost transportovanja vazduhom, ali opet i ne mogućnost izbacivanja iz padobrana.

Na kraju, razvoj tenike desantnih snaga ubuduće bilo bi logično podeliti u dva pravca. Prvi pravac je opremanje odreda desatnih snaga borbenim vozilima pešadije, bez mogućnosti padobranskog izbacivanja, ali sa mogućnošću transporta avionom i dobrom zaštitom.

Drugi su isporuke lake tehnike za padobranske jedinice, vozila tipa bagi, lakih oklopnih vozila i druge točkaške tehnike koja će, uz prihvatljiv nivo zaštićenosti, biti mnogo lakša i mobilnija od klasičnih BVD. Uporedo sa tim, takva odluka zahteva revidiranje uspostavljenih operativnih shema, što je mal te ne teže od svega ostalog.

Ilija Kramnik,