Avganistan: vreme da se traži savet

Prema zvaničnim saopštenjimja od 14. do 15. maja u Briselu će proteći serija savetovanja načelnika generalštaba zemalja članica i država-partnera NATO-a. Ova savetovanja su priređena povodom 169. zasedanja Vojnog komiteta alijanse.

U okviru aktuelnih susreta će proteći i zasedanje Saveta Rusija-NATO na nivou načelnika generalštaba. Sa ruske strane učestvovaće zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga RF general-pukovnik Aleksandar Postnjikov-Streljcov. Među dežrunim temama za razmatranje na Sasvetu postoji jedna koja je, može se reći, ne baš standardna. Ova tema tiče se jednog od aspekata pripreme za buduću misiju NATO-a u Avganistanu posle potpunog povlačenja trupa snaga ISAF do kraja 2014. godine. Nova misija, usmerena na pripremu i jačanje nacionalnih snaga bezbednosti već je dobila lep naziv – Odlučna podrška. Ali za zvanično proglašenje njenog starta potrebno je referisati o završetku aktualne vojne operacije. A ovde, kako se već više puta govorilo, pojavljuje se čitav niz problema. Jedan od njih, na čemu između ostalog insistira ruska strana, jeste neophodnost izveštaja NATO-a o ispunjenju mandata SB UN, datog alijansi u decembru 2001. godine.

Moskva takođe smatra da osim izveštaja alijansi je za novu misiju potreban i novi mandat UN. Za sada, istina, ni po prvoj, ni po drugoj tački nekih primetnih dejstava od strane NATO štaba nije bilo. Istovremeno, kako saopštavaju mediji, na predstojećem zasedanju Saveta Rusija-NATO predstavnici alijanse bi hteli detaljnije da se upoznaju sa sovjetskim iskustvom povlačenja trupa iz Avganistana. U principu, ruska strana nikada nije odbijala saradnju u regulisanju avganistanskog problema, pod uslovom ravnopravnog parnterstva. Drugo je pitanje o kakvom se iskustvu radi.

Avganistan postavlja pred Zapadom masu pitanja, tvrdi pukovnik u penziji Volfgang Rihter, ekspert nemačkog Fonda za nauku i politiku.

- Imali smo u najmanju ruku nade da će u Avganistanu poći za rukom da se izgradi pluralističko, pravno i demokratsko društvo po zapadnom obrascu, rekao je ekspert u razgovoru za Glas Rusije. Po meni, ova očekivanja su bila preterana, pošto nije uzeta u obzir tradicionalna politička kultura zemlje. Za nas je to problem. Jer sada se postavlja pitanje: a u čemu se sastoji legitimnost avganistanske vlade? Prema zapadnim standardima cilj nije postignut. Ali dali mi ti treba da priznamo da postoje posebni avganistanski standardi?

Pitanja, naravno, ostaju. Ali jedno, očigledno, ne izaziva sporove: zajedničkim snagama zaista je jednostavnije tražiti odgovore.

Oleg Severgin,