Vojnici jednog rata

Jedan rat, dve sudbine. Tako se naziva knjiga memoara, čija prezentacija je održana u Moskvi uoči 68. godišnjice pobede nad fašističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. Knjiga ima dva autora. To su 93-godišnji moskovljanin Valentin Ivanov, koji je prošao rat u sovjetskim artiljerijskim jedinicima i 90-godišnji stanovnik nemačkog grada Drajajha Karl Kul, vojnik protivavionske artiljerije Luftvafe. Danas su bivši protivnici porodični prijatelji.

Valentin Ivanov i Karl Kul su vojnici jednog rata. Ali toliko su različita njihova sećanja! Memoari Ivanova Rat očima poručnika spadaju u takozvanu rovovsku istinu, život u ratu u svim njegovim pojavama, od tragičnih do komičnih. Tragičnih je naravno bio više: ivanov je 4 puta bio ranjen, izgubio je desnu ruku u borbama za oslobođenje poljskog grada Oznanja. Ali memoari Karla Kula, koji je postao vojnih Trećeg rajha ne svojom željom, takođe su tragični. Kul je ratovao na svojetsko-nemačkom frontu i krajem rata je bio zarobljen, posle čega je pet godina zajedno sa sunarodnicima ratnim zarobljenicima radio u sovjetskim rudnicima uglja. Okolnosti svog zarobljeništva, a to se desilo skoro pre 70 godina na Krimu, on pamti tako jasno kao da je to bilo juče.

- Sovjetska artiljerija je gađala naše položaje sa velikom preciznošću. I nismo mogli da gađamo, morali smo da se krijemo u rovovima. Sitaucija je bila ozbiljna. U regionu Sevastopolja su nam se približile sovjetske trupe. Bili smo pritisnuti u krajnjoj tački zaliva, pokušavali da se suprotstavimo pritisku sovjetske armije. 12. maja 1944. godine morali smo da se predamo. Čekali smo na obali. Pojavio se tenk sa punom posadom sovjetskih vojnika. Bilo nam je rečeno: Nemački vojnici, predajte se. Sada ste sovjetski zarobljenici.

Valentin Ivanov i Karl Kul su napisali svoje memoare pre nekoliko godina, ali sada su oni u istim koricama. Predstavljajući projekat, Valentin Ivanov primećuje:

- To je neviđeni slučaj kada knjigu pišu autori koji su za vreme rata ratovali jedan protiv drugog. Ali mi smo se tako upoznali sa Karlom. Bili smo protivnici u ratu, ali nismo bili neprijatelji. A sada tim pre. Postali smo prijatelji. Nisam zloban zato što sam izgubio ruku u ratu. To nije zato što je Karl hteo da mi otkine ruku! To je bio rat. Strašna stvar...

Govoreći o svom delu knjige, Valentin Ivanov je više puta ponavljao: Nadam se da više niko nikada neće morati da piše svoja ratna sećanja. Isto se nada i Karl Kul.

Prvo zajedničko izdanje memoara Ivanova i Kula izašlo je na ruskom. I Karl Kul, došavši u Moskvu, bio je gost Valentina Ivanova. U maju naredne godine očekuje se nemačka verzija knjige Jedan rat, dve sudbine. I pukovnik u rezervi Valentin Ivanov planira u Nemačku na poziv Karla Kula.

Olga Bugrova,