Između ostalog pižonska Francuska

U životu zemlje ima raznih epoha. U istoriji Francuske sada je nastupila epoha apsurda. Na zakonodavnom nivou reč je o priznanju ženskog stomaka robom i uvođenju ljudskih bića u komercijalni promet, kako bi se omogućilo homoseksualnim parovima, koji su po prirodi besplodni, da kupuju sebi dete i pretenduju na ulogu roditelja. Logična posledica Tobirovog zakona (prezime aktuelnog ministra pravde Francuske) jeste prihvatanje razrađenog i predloženog ovih dana Nacionalnom Saboru dokumenta pod dosadnim nazivom: Vladin program protiv nasilja i diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili lične polne identifikacije.

Kako bi smo shvatili lukavosti francuske činovničke logike, pozali smo u pomoć društvenog poslenika i profesora prava u Parizu Olivija Turnafona.

Gospodine Turafon, da li bise mogli da nam dešifrujete osnovne momente teksta o polnom pravnom reguisanju, koji je formulisala francuska administracija? Da li je istina da sada francuska deca od kolevke treba da znaju razliku između homoseksualcima i heteroseksualcima? I kakva je to genderna teorija koja se pominje u tekstu ovog opusa?

- Genderna teorija nije moj termin. U principu, reč je o teoriji koju su počeli da razvijaju 70-ih godina prošlog veka, prema kojoj polne razlike nisu vezane za fiziologiju, vež se zasnivaju na socijalnim predrasudama i treba ih iskoreniti u ime jednakosti između muškaraca i žena. Ova teorija stupa u protivrečnost sa bezuslovnom percepcijom razlika između muškaraca i žena. Ali za 30 godina grupe iz senke su uradile vrlo veliki posao. Već sada smo na pragu početka njenog predavanja u francuskim pkolama i koliko mi je poznato, primene u sudu. Tačnije uvođenja kroz određene društvene institucije uz mogućnost korišćenja krivičnog gonjenja protiv onih koji odbijaju da se njome rukovode.

Vi se vatreni branilac istorijske kulture Francuske i njene tradicionalne religije. Međutim nacrt Tobirovog zakona daje prava azila licima koja sebe proglase za homoseksualce i podvrgnu se gonjenjima kod sebe u Domovini. Tako se Francuska pretvara u svetski homo-depo, jel tako?

- Ovde opet imamo posla sa logikom apsurda. Tim pre, što se neke tačke zakona već delimično primenjuju. Recimo, pravo pružanja azila homosekualcima. Mnogi ljudi homoseksualne orijentacije mogu da se polakome na to i da nam dođu kako bi iskoristili prednosti društva preraspodele. Mislim da to neće biti teško, uzimajući u ozbir postojanje zemalja u Latinskoj Americi, Aziji, pa i Evropi, kao što je Rusija, koje po meni sasvim zakonito ispoljavaju suzdržanost po tom pitanju ili čak otvoreno se protive spornoj seksualnoj varijativnosti.

I tako Francuska odustaje od svoje istorije, od zaštite sopstvene religije, od priznanja prava glavnog naroda da zaštiti svoju samosvojnost, od suverenog prava roditelja na vaspitavanje dece, od principa nepokolebljivosti teritorijalnih granica (Sirija, Libija), a sada ne samo od tradicionalne porodice, već i od polne pripadnosti.

Aleksandar Artamonov,