Belgija ima sve predispozicije da kroz 100 godina bude islamska zemlja

Islamizacija Evrope se naglo odvija. Liberalna zakonodavstva zemalja EU, koje su se nadale na jeftinu radnu snagu, omogućila su nešto sasvim drugo u odnosu na ono, što se očekivalo. Snaga, koja dolazi sa Istoka, ne želi da se adaptira.

I politički pokreti, koji legalno jačaju u Evropi, sve više traže od običnih muslimana da se bore za bolja mesta pod evropskim suncem. To je formiranje nove revolucionarne klase, koju Evropa još nije videla, a čija opasnost može da prevaziđe najmračnije prognoze. Prva je na redu Belgija. Danas u regionu glavnog grada Brisela već ima 23 odsto muslimana. Arapski jezik nazivaju maternjim 17,6 odsto Briselaca, slobodno im vlada oko 20, pri tome od 3 do 5 odsto govore SAMO na njemu. I to, ti ljudi više nisu stranci, oni su dobili državljanstvo, ali ne žele da postanu Belgijanci. Nisu oni tuđinci u tuđoj zemlji. Baš obrnuto, zemlju oni smatraju svojom, a Belgijance tuđincima.

Rast stanovništva među migrantima, koji su se odomaćili i stekli državljanstvo, nekoliko puta prevazilazi tempo nataliteta državotvornih Belgijanaca. Perspektiva je očigledna.

Odavno nije više bezbedna šetnja kroz centar Brisela – stari trg Grand Plas, gde sve odiše istorijom, svaki kamen odražava sjajnu kulturnu baštinu te zemlje. Mnoge kuće su zakucane – mesni stanovnici su davno pobegli odavde. Sitni lopovi deluju prosto i grubo. Oni mogu da vam oduzmu novčanik nasred uliice, opsuju prolaznika ili izlete iza ćoška vozeći kola, zamalo oborivši prolaznike. Avaj, nekada mila, tiha Belgija s njenim domaćim pivom, tihim briselskim uličicama – više ne postoji… Brisel je postao bedem muslimanskih imigranata. Njihove zajednice se nalaze i na severu glavnog grada, i na zapadu, a čak i u centru grada. U uslovima upadljivog socijalnog raslojavanja društva – tokom poslednjih 15 godina jaz između siromaha i bogataša se povećao 20-struko – situacija još više zabrinjava.

Zapadni lideri su ozbiljno zabrinuti ne samo zbog lavinske islamizacije Evrope, već i politizacije muslimanskih zajednica, koje počinju da ulaze u mesne izborne organe, kako se desilo u Belgiji. U Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji sve više govore da imigranti moraju da se više adaptiraju prema zemlji, u kojoj žive. Pre nekoliko godina je Francuska dobila bitku za svoj svetovni identitet, zabranivši nošenje islamskih marama na javnim mestima. Međutim, muslimani se ne predaju, te već traže unošenje svojih religioznih praznika u nacionalni kalendar.

Krajem protekle godine stranka pod izrazitim nazivom «Islam» ušla je u organe mesne samouprave tri belgijske komune – Anderleht, Molenbek i Brisel. Njeni lideri ne kriju konačni cilj: da učine Belgiju šerjiatskom zemljom. Oni su potpuno sigurni da će to kroz sto godina postane realnost. Evo što kaže komunalni savetnik Anderlehta Reduan Anruh u svom intervjuu belgijskom TV kanalu.

«Da, takav je naš cilj, ali danas imamo drugi prilaz. Mi ćemo delovati blago da ne bi iritirali ljude, objašnjavati im, kakve su prednosti islamskih zakona, zatem će biti sasvim prirodno da ćemo postići stvaranje islamske države, zašto ne?»

Belgija je kao islamska zemlja – to se čini lideru stranke «islam» sasvim prirodnim. A kako stoje stvari sa za sada još 75% građana, koji su stasali na drugim tradicijama, te prihvatili tuđince zahvaljujući toj svojoj evropskoj, liberalnoj tradiciji? Od njih će napraviti muslimane. Blago, ne iritirajući.

Iduće godine stranka «Islam» će istaknuti kandidate za regionalne izbore, dok Reduan Anruh u međuvremenu počinje da blago objašnjava nerazumnim Belgijancima da neće moći da mimoiđu šarijat.

«Ja sam, svakako, za šerijat. To je ipak islamski zakon. Svakako, nam predstoji borba, možda će ona trajati decenijama, čak sto godina, nije važno, mi to želimo».

Prvi «skromni» koraci u islamizaciji Belgije su već zacrtani: haljalna hrana u svim ustanovama, neradni dani u vreme religioznih praznika i, razume se, muslimanske marame u školama. Među drugim tačkama programa belgijske stranke «Islam» je uvođenje smrtne kazne, dozvola dečijih brakova i zabrana razvoda. Verovatno, to je perspektiva budućih par decenija, na prilazima stvaranju šarijatske Belgije. Mora da se istakne da se podrška kulturnog identiteta muslimana održava na nivou države. Upravo ona sponzira izgradnju brojnih džamija (uzgred rečeno, samo u Brabantu ih ima pet), škola i pruža finansijsku podršku porodicama imigranata.

Dok se Rubens, Brojgel i Meterlink još nisu prevrnuli u svojim grobovima, muslimani, koji ne žele da postanu Evropljani, uvereno koračaju ka svetloj šerijatskoj budućnosti Evrope.

Šta ipak moraju da rade Evropljani? Kako da zaštite sebe, svoju kulturu, svoje pravo na identitet? Zašto se političari i dalje igraju liberalizma, ugrožavajući staru Evropu, koja više nikada neće biti pređašnja. Promislite, u najtolerantnijoj zemlji Evrope – Švedskoj - agresivne organizovane islamske bande otvoreno napadaju Jevreje, i to tako, da policija priznaje: bežite, mi ne možemo da vas zaštitimo. Samo u Malmeu je nekoliko jevrejskih porodica bilo primorano da napuste svoje kuće i pređu u Izrael.