Zvezde i galaksije «Vasione zvuka»

Aktuelne ideje i nepromenljivi kanoni, zvezde u usponu i legendarni majstori, svi zajedno su «Vasiona zvuka». Tako se zove međunarodni festival, koji predstavlja u Moskvi muzičke tradicije različitih naroda. On se već održava na inicijativu Moskovskog konservatorijuma "Čaйkovski" 11. put. Među učesnicima su umetnici iz Kolumbije i Irana, Indije i Južne Koreje, Japana i Malte, Čilea i, svakako, Rusije.

Tokom svog postojanja festival je stekao veliku popularnost, formirao svoju auditoriju. Međutim, čak i iskusnim slušaocima svaka sezona poklanja prava otkrića. Ove godine će «Vasiona zvuka», naprimer, obuhvatiti samurajske pesme, zvuke japanskih bubnjeva tajko, koji prema drevnim japanskim legendama proteruju zle duhove. U prastaro doba vraćaju slušaoce i pesme Planinskog Altaja. Ruski umetnici iz republike Altaj, koja se nalazi na jugu Zapadnog Sibira, na granici s Mongolijom, počeli su festival od borbe svetlih i tamnih snaga, pesme o neobičnoj devojci-junakinji, koja se pretvorila u Mesec, a njen konj u Polarnu zvezdu. Izvodio je te epske pesme na altajskom jeziku u posebnoj tehnici grlenog pevanja - mladi pevač Ravil Lirov. «Publika je reagovala na njegov nastup sasvim neobično», - ispričala je «Glasu Rusije» organizator festivala Margarita Karatigina.

- Svi su bili u nekom posebnom stanju. Ljudima se činilo da osećaju miris trave, kretanje vazduha, da su oni svojim očima videli heroje tih sižea. Bez obzira na to, što nisu razumeli jezik, ljudi su bili opsednuti tim likovima, koje im je mladi pevač predstavio pomoću posebne grlene tehnike pevanja, izražajnosti, nekih energetskih vibracija.

Majstor altajskog grlenog pevanja Nogon Šumarov tvrdi da ova drevna pevačka veština zaista omogućuje stvaranje neobičnih zvučnih efekata.

- Uglavnom su svi oni onomatopeja mukanja teleta, rzanja konja, rike medveda, siktanja zmije. To stvara poseban stil. Sva naša predanja, čak i male bajke uvek su se izvodili pomoću grlenog, grkljanskog pevanja, naročito veliki epovi.

Međutim, Vasiona zvuka ne samo obuhvata starine, već odražava i nove tendencije i sa Istoka, i sa Zapada, naprimer, iz države na ostrvu Malta u Sredozemnom moru. Margarita Karatigina nastavlja:

- Muziku, koju predstavljamo, komponovali su maltijski kompozitori, koji su stasali u svojoj kulturi. Ona je sasvim neobična: tokom više vekova tu su živeli Kartaginci, Grci, Persijanci, Arabljani. Maltijski jezik ima mnogo arabizama, čto se odražava na melodici čak i najsavremenije muzike Malte.

Nastupaju na festivalu i čuveni maestri, naprimer, iranski muzičar Hosejn Nuršarg i živa legenda indijske muzike Begam Parvin Sultana. Prema rečima Margarite Karatigine, «oni će predstaviti slušaocima panoramu viševekovne indoevropske tradicije».

- Danas se odvija proces globalizacije - ta reč je već postala dosadna. Hteli-ne hteli, unificiramo znake našeg postojanja: jednako se oblačimo, jedemo jednake konzerve, slušamo istu muziku. Međutim, postoji i suprotna tendencija: želimo da saznamo svoje poreklo.

Glavni zadatak festivala je demonstracija individualnih oblika različitih kultura.