Tajna drevnog mikroba

Čovečanstvo ima vodu koja je tekla Zemljom pre više od 2 milijarde godina. Dragocenu vlagu našli su naučnici u kanadskoj provinciji Ontario. Uzroci dobijeni iz „džepa“ dubokog šahta sada se pažljivo proučavaju: oni mogu da sadrže ostatke bakterija. Istraživači smatraju da takvi „džepovi“ mogu da se nađu i na Marsu – oni su ostali od doba kada je čitavu Crvenu planetu pre mnogo miliona godina prekrivao okean.

Grupa kanadskih i britanskih naučnika se spustila u rudnik bakra i cinka kod kanadskog grada Timinsa u provinciji Ontario. Na dubini od dve milje oni su videli ledene strukture koje podsećaju na obrise podvodnog vulkana. Kada su prubušili male rupe, iz njih je počela da curi voda. Brzo su je sakupili, ne dozvoljavajući joj da stupi u kotakt sa atmosferom okna. Rezultati analize su izazvali šok – starost obrazaca je od jedne i po do 2,6 milijardi godina!

Ruski geolozi shvataju osećanja kolega. Oni su takođe imali prilike da nađu drevnu vodu zarobljenu u takozvanim konkrecijama – okruglim mineralnim formacijama, govori šef laboratorije Geološkog instituta RAN Jurij Gavrilov.

- Sam shvatam. Kada sam razbio ovu konkreciju, iz dubine je potekla voda. Pred mojim očima je voda stara milione godina isparila. Užasno mi je bilo žao što nisam mogao odmah da je uhvatim.

Voda je mogla da ostane od drevnog okeana, ali ne samo. Ona je mogla da se formira na velikoj dubini kao rezultat oksidacije vodonika, koji se zajedno sa metanom probija nagore od zemljinog jezgra. Ipak visoki sadržaj vodonika i metana pronađen u datim obrascima ukazuje da je ova vodena sredina bila povoljna za primitivni život, smatra doktor geološko-mineroloških nauka sa Moskovskog državnog univerziteta, Vladimir Sivorotkin.

- Život se verovatno rađao u takvim vodonično-metanskim strujama na dnu okeana koje postoje na okeanskim grebenima. Akademik RAN Aleksej Marakušev, moj učitelj, dstvorio je koncepciju rađanja života na Zemlji na mestima gde su izbijali ugljenični gasovi. On do sada tamo može da se rodi.

Naučnici koji su boravili u kanadskom rudniku dopuštaju da slični uslovi za konzervaciju bakterija postoje i na Marsku, ako su ikada tamo postojali. Mineralni sastav Crvene planete vrlo je sličan Zemljinom. I to da je tamo ranije bilo mnogo ovde smatra se skoro poptuno dokazanim. Ipak to nije sve, upozorava Vladimir Sivorotkin.

- Orijentišemo se na zemaljske uslove i kažemo da je ovde život nastao najverovatnije na dnu okeana. Tamo, gde izlaze parahidrotermalne struje, vrši se sinteza visoomolekularnih jedinjenja. Hemija dokazuje da je to moguće. Na Marsu je sve mnogo složenije. Voda je nedovoljna. Treba da nastane ekosistem u začetku. Određeni pritisak vode, salinitet. Da li je bilo tako na Marsu, niko ne zna. To je zadatak van okvira savremenih naučnih predstava.

Eksperti Glasa Rusije malo sumnjaju u to da starost kanadske vode dostiže nekoliko milijardi godina (odredili su ga po odnosu izotopa 4 inertna gasa rastvorena u vodi). Ali nije isključeno da je tako. Pre dve milijarde godina na Zemlji nije bilo višećelijskog života, postojale su samo bakterije. Zato sada naučnici pokušavaju da nađu njihove tragove u uzorcima vode. Ako pođe za rukom, mikrobi se mogu izdvojiti i razmnožiti – oni će otkriti mnogo tajni koje se odnose na period mladosti naše planete.

Boris Pavliščev,