Samit bez odluka

Samitu EU koji je protekao u Briselu od samog početka bio je osuđen na povećano interesovanje jer njegovi učesnici su nameravali da razmotre ne samo dugotrajnu finansijsku krizu u zoni evra, već i manje eksplozivni energetski problem.

Spoljna kriza negativno se zakonomerno nadovezala za EU: na nesposobnost evropskih lidera da se operativno dogovaraju o ključnim antikriznim pitanjima. Učesnici samita nisu ni doneli konkretne odluke o planiranom pružanju Evropskoj centralnoj banci nadzornih ovlašćenja nad evropskim bankarskim sistemom. Nije se desio proboj ni u drugom važnom pitanju – o ograničenju bankarske tajne. Ova pitanja ne mogu da budu rešena na nivou pojedinih vlada ili čak čitave EU, pošto dotiču interese snažnih transnacionalnih korporacija sa njihovim milijardskim finansijskim tokovima – istakao je u razgovoru za Glas Rusije direktor ruskog fonda Centra za razvoj tržišta fondova Jurij Danilov.

Nadalje može da se očekuje sukob intresa transancionalnih korporacija sa jedne strane i države sa druge. Kada bi neko očigledno bio jači, problem bi bio rešen nesumnjivo u jednu ili drugu stranu. Ali dati problem će se rešavati dugo. Očigledno on nikada neće biti do kraja rešen.

Ne čudi što učesnici aktuelnog samita EU nisu uspeli da usaglase praktične aspekte pokretanja direktive o razmeni informacija o prihodima od bankarskih uloga. Mada je EU razradio odgovarajuću durektivu još 2008. godine, najrealniji rok za njeno aktiviranje ostaje 1. januar 2015. godne. Ali i ova ocena je vrlo optmistična.

Ne uspešvi da začude evropsku javnost novim idejama i tim pre rešenjima finansijskih pitanja, učesnici samita polako prelaze na energetiku. Nameravamo da održimo stratešku diskusiju o ključnim apektima naše energetske politike – tako je vrlo neodređeno oslikao zadatke EU u toj oblasti presednik Saveta EU Herman van Rompej. Po njegovim rečima, u centru diskusije će se naći tri pitanja:

- Kako može da se iskoristi povećanje efektivnosti korišćenja energije za razvoj konkurentnosti evropske ekonomije, stimulisanje rasta i zaposlenosti? Kako stimulisati razradu sopstvenih izvora energije u Evropi? Kako osigurati predivljiviju energetsku politiku EU radi privlačenja dodatnih investicija u razvoj evropske energetske infrastrukture?

Odgovori na ova pitanja nisu za sada poznati. Između ostalog, oslanjajući se na iskustvo finansijsko-bankarskih diskusija, iz nekog razloga se čini da jasne i usaglašene odgovore nećemo čuti.

Petar Iskenderov,