Meteori na Mesecu: još jedan problem?

Koliko je ozbiljan meteorski problem na Mesecu? Rusija i druge zemlje nameravaju da grade tamo dugoročne naseljene baze. Mada o opasnosti koje tamo vrebaju ljude kosmičke agencije ne vole da govore. Nedavi udar nebeskog tela o Mesec otkrio je realnost takvog problema.

Meteor je udario u tamni deo Meseca. Njegova eksplozija se videla sa Zemlje kao zvezda 4. veličine. Sam događaj desio se 17. marta i tek ovih dana o njemu je saopštila NASA, kasnije i drugi resursi. Naučnici su proračunali parametre odlomka: razmera do pola metra, masa 40 kilograma, a brzina iznad 25 kilometara u seknudi. Energija sudara bila je ekvivalentna eksploziji od 5 tona trotila i formirala je krater prečnika 20 metara.

To je najveći odlomak od otprilike 300 čiji su udari registrovani od 2005. godine, kada je započeo program neprekidnog posmatranja Meseca. Možete zamisliti šta će se desiti ako kamen od 40 kilograma padne na naseljeni modul! Ne zaboravimo da njegova velika brzina ostaje – na Mesecu nema atmosfere koja bi mogla da je uspori.

Da, čitav Mesec je prekriven kraterima. Ali verovatnoća pada velikog odlomka na konkretno mesto je ništavna, ubeđen je docent astronomskog odeljenja Fizičkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Surdin.

- Opasnost za kosmonaute na površini Meseca to neće predstavljati. Takvi veliki meteori padaju vrlo retko. Ne treba računati da će oni pasti na stanicu ili astronaute na Mesecu. To može da se desi jednom u nekoliko milenijuma.

Mnogo su opasnije sitne čestice, kao vrh šibice i manje. Na Zemlji one potpuno sagorevaju u atmosferi, a na Mesecu doleću do površine. Takva čestica je u stanju da ošteti atmosferu ili da probije skafander i da se čovek uguši. Na sreću, za vreme ekspedicije Apolona 60-ih i 70-ih godina to se nije desilo, nastavlja ekspert.

- Ukupno su astronauti proveli na Mesecu oko nedelju i po dana i nisu zadobili povrede od meteora. Ali ako bude postojala dugotrajna baza, bolje je sakriti je pod tle. Tačnije ukopati na 2-3 metra, što će sačuvati od udara mikrometeora.

Oni koji planiraju ne samo ekspedicije na Mesec, već i na Mars, moraju da uzimaju u obzir ovu opasnost. Govori šef odeljenja za fiziku zvezdanih sistema Astronomskog instituta RAN Oleg Malkov.

- Mars u tom pogledu zauzima međupoložaj između Meseca i Zemlje. Sa jedne strane, na njemu je loša atmosfera, ali postoji, za razliku od Meseca. Sa druge strane, ona nije tako snažna, kao zemaljska. Osim toga, i po masi zauzima međupoložaj. On privlači manje meteora, nego Zemlja i više nego Mesec.

Sveži meteorski krateri na Mesecu otkrivaju tle na velikoj dubini i tamo mogu da se nađu zanimljivi geološki obrasci. Pored takvih mesta ima smisla iskrcavati buduće ekspedicije, dodaje Vladimir Surdin. Koordinate kratera preciziraju mesečevi sateliti.

Naučnici su se zamislili nad još jednim fenomenom: blesak na Mesecu se podudario sa jačanjem meteorske aktivnosti na Zemlji. Meteori su bili veliki i stizali su do donjih slojeva atmosfere – očigledno nije bila u pitanju obična zvezdana kiša. Po jednoj od hipoteza, sistem Zemlja-Mesec periodično prolazi kroz gigantske koncentracije odlomaka asteroidnog pojasa.

Boris Pavliščev,