Evropa pod opsadom

Dok Rusija vodi pregovore sa Evropom o ukidanju viznog režima, unutar same EU, po svemu sudeći, uvodi se pogranična kontrola. Najverovatnije, zemlje EU dobijaju mogućnost da obnove pograničnu kontrolu unutar svojih granica već od sledeće godine. Dakle, oni planiraju da se bore sa talasom migranata iz Afrike i Bliskog istoka, gde se sada odvijaju dramatični događaji „arapskog proleća“. Prema mišljenju docenta sa Katerdre „Primenjene politikologije“ Finansijskog univerziteta pri vladi RF Evgenija Vojka,

- Naravno ovde ima uticaja faktor bezbednosti. Već je dovoljno davno evropska javnost ogorčena činjenicom da su emigranti akteri kriminalnih radnji. To počinje da nervira i izaziva određenu uznemirenos tza sudbinu njihove dece.

Zapad je određenoj meri ubira polodove svoje politike izvoza demokratije. Upravo su Evropljani oduševljeno podržali seriju nemira, koji su slamali dugogodišnji poredak u arapskom svetu, smatrajući, očigledno, da će „arapko proleće“ biti nešto, poput na evropski način inteligentne praške „plišane revolucije“. A kasnije nisu priznali svoje greške, pa tako i nisu u mogućnosti da ih isprave. A imigracioni pritisak na Evropu samo raste, iz globalnih razloga, smatra predsednik Fonda „Migracije u 21. veku“ Vjačeslav Postavnin:

- Najači globalni razlog je evropska kriza i nezaposlenost koja je njen prateći faktor. A drugi uzrok su regionalni sukobi na jugoistoku evropskih granica. Oni su u EU doveli imigrante. Oni dolaze prvo u Tursku, iz Turske u Grčku, iz Afrike u Italiju, pa u Španiju, a zatim se šire po celoj Evropi. Po pravilu, ti ljudi dobijaju nekakav posao, imaju nekakav status. Oni dobijaju novac, socijanu pomoć. Ako se nalaze u kampovima za izbeglice, tamo im daju hranu i izdržavaju ih. Imigranti koštaju Evropu skupo. Prirodno, evropske zemlje pokušavaju da ograniče broj ilegalnih imigranata.

U distribuciju ulaze ne samo izbeglice iz Afrike nego i iz Istočne Evrope. Poslednji kao da su uključeni u sastav jedinstvene evropske porodice. Ali kao što je uvek slučaj sa siromašnim rođacima, i prema njima se odnose sa prezirom. Činjenica je uvek činjenica, od trenutka uvođenja bezviznog režima broj građana balkanskih zemalja, koji žele da dobiju azil u Zapadnoj Evropi, porastao je nekoliko puta.

Jasno je da to Evropljanima nikako ne odgovara. Zato je Evropska unija danas spremna da uvede još jednu meru osim unutrašnje pogranične kontrole – mogućnost obustavljanja, ili čak ukidanja bezviznog režima prema trećim zemljama. Ova mera može da se ikoristiti još i kao povod kako bi se odužili i onako dugi pregovori o bvezviznom režimu između Rusije i Evrope, smatra Evgenij Vojko.

- Mislim da će taj momenat umnogome uticati na tok pregovora o ukidanju viznog režima. Pošto se u Evropi ne krije da je jedan od razloga, zbog kojih se Brisel ne slaže sa ublažavanjem i konačno ukidanjem viznog režima, strah od talasa imigranata, posebno iz zemalja Centralne Azije. Mada je jasno, da ovde postoji i pitanje kontrole granica. Ali to može da bude iskorišćeno kao argument, kako bi se taj proces odužio.

Treba još istaći da se sve te restrikcije tiču samo onih, koji ne poseduju evropski pasoš i pasoš sa važećom šengenskom vizom. Novi migracioni režim zemalja EU hipotetički je u stanju da smanji tenzije, koje se pojavljuju zbog neravnomerne raspodele resursa u svetu i velike razlike u uslovima života u zemljama EU i zemalja iz kojih dolaze migranti. Ali govoriti pri tom o slobodi kretanja, u smislu u kome je ranije navikla Evropa, svakao ne bi trebalo.

Sergej Duz,