Početna stranica > Novosti
Zli jezici znaju da kažu kako Norveška ima u svakom vidu umetnosti po jednog genija . U književnosti-Ibzena (Henrik Ibzen, 1828-1906 ), u muzici Griga ( Edvard Grieg, 1843-1907 ) i u slikarstvu Munka .
Razume se da to nije tako, ali i da jeste (a nije) , samo ta tri genija u Norveškoj bila bi sasvim dovoljna.
Za normalne evropske pokrajine, kontinentalne provincije, u XIX veku bi dovoljno bilo da su imale i po jednog velikana umetnosti, a trojica bi svoju otadžbinu svrstala u red umetnički vodećih zemalja na celom kontinentu, još ako je to i evropski, kao što jeste, onda i u vaskolikom svetu.
Devetnaesti vek-doba nacionalne samospozanje
Evropska umetnička raskrsnica: galsko osećanje za formu i nemački svet tamnih fantazija
Evropska umetnost druge polovine XIX veka bila je zajedička i razlikovala se ne toliko po oznaci „ncionalnost „, koliko po teritorijalnom principu: nekog je privlačio Pariz, nekog Minhen ili Berlin.
Munk je besumnje, ako bi se tako moglo reći, „najnorveškiji „ slikar. On se ovde rodio, ovde je učio, ovde postao slavan, ovde bio odbačen, ovde još za života poštovan kao nacionalni heroj.On slika skoro sve vreme norveške predele i norveške ljude, ovde kupuje kuću, ovde strasno voli, ovde teško i dugo boluje.
Ako se pod norveškim nacinalnim osobinama smtarju mračne boje i još mračnija raspoloženja, nervno rastrojstvo, usamljenost, stalna nervoza, histerija i manikalno –depresivna psihoza, onda je on tu u prvim redovima.
Ali to isto se može kazati i za švedska, finska, pa i za danska obeležja nacionalnih karaktera .Razmeđe vekova je obeleženo upravo tim tonovima.
Munk spojen najdubljim, skoro krvnim vezama s nemačkom umetnošću
Ali se ne sme pri tom zaboraviti da je i nemačka umetnost s kojom je Munk spojen najdubljim , skoro krvnim vezama, sredinom XIX veka bolovala od istih tih bolesti.I sve je to trajalo dugo, toliko dugo da je u HH veku baš taj tip nemačke umetnosti smatran kao nacionalno obeležje .
Ako hoćeš da budeš slikar, putuj u Pariz
Posle studiranja na Državnoj akedemiji sliakrstva i umetničkih zanata u Oslu, Munk prelazi u Pariz.Tamo je otišao pošto je dobio stipendiju koju samostalno nije odbrao, ali s tačke gledišta profesije u vreme 1880.-ih, nekog osobotog izbora i nije bilo.
Jer ako hoćeš da postaneš slikar, obavezno moraš ići u Pariz.
Mutne fantazije Odiona Redona, razmućene senke Ežena Krejera, i čak izazovni svetlosni efekti Gustava Moroa, pokazale su se kao plodno tlo za mladog Norvežanina sklonog melanholiji.
Dve izložbe u Berlinu, obe zatvorene odmah po otvaranju
Posle Pariza, usledio je Berlin i novi jezik koji je tu Munk našao , pokazaće svoju snagu.
U Berlinu će Munk prirediti dve izložbe, obe su zatvorene odmah po otvaranju: šta je ovo, to nije slikar, nego skandal-majstor!
Prvi ekspresionista po verziji istoričara umetnosti i hiperborjesko osećanje duga
„Krik „ nije dovoljan za spoznavanje mita o prvom ekspresionisti
Gledati Munka u takvom kvantitetu kako ga danas predstavlja izložba u Oslu, je veoma težak zadatak.Nije tamo samo „Krik“, a i on nije dovoljan gledaocima da spoznaju onog Munka, čiji je lik sazadn tim mitom o prvom ekspresionisti, slažu se likovni kritčari Eevrope koji su na svjim potrtalima već objvaili prve utiske o slavnjeničkoj izložbi u Nacionalnoj galeriji u Oslu, jednoj od mnogonbrojnih vrhunskih manifestacija iza koje stoji država Norveška, kojima se na dostojan način obeležava 150. godišnjica genijalnog nordijskog slikara.
Duša Munka tražila je bol i formu koja se kod njega mogla preobražavati
Tačno utvrđivanje rodoslova u poptunosti je u stanju da pomogne, uostalom to je jedan od zadivnjujućih slučajeva direktnog i prirodnog prelaza od stila k stilu u stvaralaštvu ne jedne biografije, nego bukvalno samo nekoliko godina.
Ne oštri rez, nego razuđeni prelazak s mogućnošću povratka uvek kad to duša zaželi.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
NACIONALNI BOL NORVEŠKE
08.06.2013. god.
Edvard Munk,(Edvard Munch, 1863-1944), čiju 150. godišnjicu rođenja Norveška obeležava desetinama prigodnih manifestacija, među kojima i dvema ogromnim izložbama u Oslu, koje rešavaju sve i svja, pod zajedničkim naslovom „Munk -150", predstavljaju hit sezone.
Norveška u svakom rodu umetnosti ima po jednog genija
Zli jezici znaju da kažu kako Norveška ima u svakom vidu umetnosti po jednog genija . U književnosti-Ibzena (Henrik Ibzen, 1828-1906 ), u muzici Griga ( Edvard Grieg, 1843-1907 ) i u slikarstvu Munka .
Razume se da to nije tako, ali i da jeste (a nije) , samo ta tri genija u Norveškoj bila bi sasvim dovoljna.
Za normalne evropske pokrajine, kontinentalne provincije, u XIX veku bi dovoljno bilo da su imale i po jednog velikana umetnosti, a trojica bi svoju otadžbinu svrstala u red umetnički vodećih zemalja na celom kontinentu, još ako je to i evropski, kao što jeste, onda i u vaskolikom svetu.
Devetnaesti vek-doba nacionalne samospozanje
Devetnaesti vek je bio doba nacinalne samospoznaje desetak „malih „ u predstavljanju kulturnih prestonica naroda Evrope koji su s potporom na postignuća samobitne istorije, konstituisali sopstvenu umetnost.Sa čime, istina, nije bilo sve tako jednostavno.
Evropska umetnička raskrsnica: galsko osećanje za formu i nemački svet tamnih fantazija
Evropska umetnost druge polovine XIX veka bila je zajedička i razlikovala se ne toliko po oznaci „ncionalnost „, koliko po teritorijalnom principu: nekog je privlačio Pariz, nekog Minhen ili Berlin.
Galsko osećanje za formu i nemački svet tamnih fantazija bili su u tom koordinatnom sistemu najtačniji orijentiri za privlačenje provincijalaca iz raznih uglova Evrope čime su bili više opsednuti nego sosptevnim kulturnim, nacionalnim telom i krvlju.
Munk- „najnorveškiji „ slikar
Munk je besumnje, ako bi se tako moglo reći, „najnorveškiji „ slikar. On se ovde rodio, ovde je učio, ovde postao slavan, ovde bio odbačen, ovde još za života poštovan kao nacionalni heroj.On slika skoro sve vreme norveške predele i norveške ljude, ovde kupuje kuću, ovde strasno voli, ovde teško i dugo boluje.
Ako se pod norveškim nacinalnim osobinama smtarju mračne boje i još mračnija raspoloženja, nervno rastrojstvo, usamljenost, stalna nervoza, histerija i manikalno –depresivna psihoza, onda je on tu u prvim redovima.
Ali to isto se može kazati i za švedska, finska, pa i za danska obeležja nacionalnih karaktera .Razmeđe vekova je obeleženo upravo tim tonovima.
Munk spojen najdubljim, skoro krvnim vezama s nemačkom umetnošću
Ali se ne sme pri tom zaboraviti da je i nemačka umetnost s kojom je Munk spojen najdubljim , skoro krvnim vezama, sredinom XIX veka bolovala od istih tih bolesti.I sve je to trajalo dugo, toliko dugo da je u HH veku baš taj tip nemačke umetnosti smatran kao nacionalno obeležje .
Ako hoćeš da budeš slikar, putuj u Pariz
Posle studiranja na Državnoj akedemiji sliakrstva i umetničkih zanata u Oslu, Munk prelazi u Pariz.Tamo je otišao pošto je dobio stipendiju koju samostalno nije odbrao, ali s tačke gledišta profesije u vreme 1880.-ih, nekog osobotog izbora i nije bilo.
Jer ako hoćeš da postaneš slikar, obavezno moraš ići u Pariz.
Munk je dospeo u tu slikarsku Meku 1895. i tu je video poslednju izložbu impresionista, što je bilo važno, ali sudeći po onome šta je posle slikao, na njega su ne manji utisak ostavili oni koji su ušli u istoriju umetnosti pod nimalo lepim, veštački objedinjenim ličnostima koje nisu imale ništa zajedničkog, a koji su nazavni „simbolistima „.
Mutne fantazije Odiona Redona, razmućene senke Ežena Krejera, i čak izazovni svetlosni efekti Gustava Moroa, pokazale su se kao plodno tlo za mladog Norvežanina sklonog melanholiji.
Dve izložbe u Berlinu, obe zatvorene odmah po otvaranju
Posle Pariza, usledio je Berlin i novi jezik koji je tu Munk našao , pokazaće svoju snagu.
U Berlinu će Munk prirediti dve izložbe, obe su zatvorene odmah po otvaranju: šta je ovo, to nije slikar, nego skandal-majstor!
Prvi ekspresionista po verziji istoričara umetnosti i hiperborjesko osećanje duga
Oni s kojima je Munk počeo u Berlinu, posle su postali „Berilnski secesionisti „, ali njega samog su istoričari umetnosti svrstali u ekspresioniste, čak i više od toga : nazvali su ga prvim ekspresionistom u istoriji evrposkog slikarstva !
Razume se da ije sam „Krik“ bio dvoljan da bi svog autora svrstali u taj pravac.
Ali gledano čisto istorijski, ipak to nije sasvim tako.Sav rani, a u mnogome i zreli Munk, to je čisti beklinijalizam, u kojemu dominaraju tamni snovi Arnolda Beklina, zasićeni skandinavskim očajanjem i stegnuti nemilosrdnim okovratnikom hiperborejskog osećanja duga.
„Krik „ nije dovoljan za spoznavanje mita o prvom ekspresionisti
Gledati Munka u takvom kvantitetu kako ga danas predstavlja izložba u Oslu, je veoma težak zadatak.Nije tamo samo „Krik“, a i on nije dovoljan gledaocima da spoznaju onog Munka, čiji je lik sazadn tim mitom o prvom ekspresionisti, slažu se likovni kritčari Eevrope koji su na svjim potrtalima već objvaili prve utiske o slavnjeničkoj izložbi u Nacionalnoj galeriji u Oslu, jednoj od mnogonbrojnih vrhunskih manifestacija iza koje stoji država Norveška, kojima se na dostojan način obeležava 150. godišnjica genijalnog nordijskog slikara.
Duša Munka tražila je bol i formu koja se kod njega mogla preobražavati
Tačno utvrđivanje rodoslova u poptunosti je u stanju da pomogne, uostalom to je jedan od zadivnjujućih slučajeva direktnog i prirodnog prelaza od stila k stilu u stvaralaštvu ne jedne biografije, nego bukvalno samo nekoliko godina.
Ne oštri rez, nego razuđeni prelazak s mogućnošću povratka uvek kad to duša zaželi.
Duša je pak Munkova tražila bol i formu koja se kod njega mogla preobražavati.
Izložba je otvorena u Nacionlnoj galeriji u Oslu, do 15. oktobra 2013.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
