Da li je Dačića inspirisalo odustajanje Islanda od EU?

Kada je pre nekoliko godina Island odlučio da podnese zahtev za priključenje Evropskoj uniji, kao razlozi za taj postupak pominjali su se argumenti koji veoma podsećaju na argumente koji se u prilog evropskim integracijama pominju u današnjoj Srbiji. A zatim, kada je Island već bio nadomak tog cilja, on je zvanično odustao od priključenja Evropskoj uniji, pa se zato postavlja pitanje – zbog čega je to uradio, ako je godinama islandska vlast govorila da je to jedini put spasa i oporavka za tu zemlju?

Naime, kada je pre tri godine Island bio na istom onom mestu gde će eventualno biti Srbija ukoliko dobije datum za pregovore, tadašnji islandski premijer je izjavio da to za Island predstavlja „istorijski trenutak, koji će imati veoma povoljne posledice za budućnost islandskog naroda“. Takođe, islandski premijer je tada priključenje Evropskoj uniji proglasio najvažnijim spoljnopolitičkim prioritetom. Podsetimo, ta zemlja je u to vreme bila u teškoj ekonomsko-finansijskoj situaciji i njena vlast je u takvim okolnostima videla u Evropskoj uniji sigurno utočište i spas za svoje probleme, i tvrdila je da će Island ulaskom u EU ojačati svoje ekonomske pozicije.

Međutim, desilo se da je nakon politike «Evropa nema alternativu», Island sada ipak zvanično odustao od Evropske unije, i to onda kada su zakoni te zemlje praktično već bili u potpunosti usklađeni sa zakonodavstvom Unije, što znači u trenutku kada je članstvo Islanda u Evropskoj uniji bilo takoreći nadohvat ruke. A taj potpuni zaokret je nastao, između ostalog, zbog toga što Islanđani nisu pristali na ucenu nekoliko zemalja da ih neće pustiti u Uniju sve dok ne plate raniji dug od 4 milijarde evra. Iako je islandska vlast bila spremna da ga isplati, građani Islanda su već dva puta na referendumu rekli svoje odlučno – «Ne».

Naravno, svakom građaninu Srbije prvo što pada na pamet dok sluša o odluci islandskog naroda, to je Kosovo i Metohija, s obzirom da ta srbska pokrajina predstavlja još mnogo veću vrednost, odnosno skoro 15 procenata državne teritorije, na kojoj se zalihe ruda i prirodnih bogatstava procenjuju na desetine milijardi evra. Pa ipak, čini se da ni uslov suštinskog odustajanja Srbije od Kosmeta na putu ka Evropskoj uniji, ipak nije dovoljan razlog da se sledi primer Islanda.

Naime, tamošnja nova vlast se zalaže za samostalni razvoj zemlje, nezavisno od Evropske unije, pa je stoga njihov ministar inostranih poslova prilikom nedavne posete Briselu saopštio Evropskoj komisiji bukvalno sledeće: «Glavna svrha ovog putovanja je bila da kažem Komisiji da je nova vlada Islanda odlučila da suspenduje pregovore. Island je deo Evrope i želimo da ojačamo svoje odnose s evropskim državama, ali na druge načine».

Što se tiče Srbije, s obzirom na izvesne sličnosti, zanimljiva je izjava koju je upravo dao srbski premijer Dačić, a koja zvuči kao da je donekle inspirisana islandskim primerom. Naime, on je rekao: «Ako sada ne dobijemo pozitivne odluke iz Brisela, kada ćemo?», a na kraju je Dačić poručio Briselu, «Umesto aplauza dajte nam pozitivnu odluku ili neka nam se jasno kaže “ne želimo vas u Evropskoj uniji” i onda ćemo znati kako dalje da se ponašamo».

Dakle, postavlja se pitanje – ako Srbija zna, kako je rekao premijer Dačić, kako dalje da se ponaša u slučaju da nas Evropska unija ne želi, hoće li to da objasni i široj javnosti, da bi i ona znala to što zna premijer? U svakom slučaju, teško je zamislivo da srbski ministar spoljnih poslova jednog dana u Briselu ponovi reči islandskog, koji je rekao: «Island je deo Evrope i želimo da ojačamo svoje odnose sa evropskim državama, ali na neke druge načine».

Ratko Paić,