Dokrajčiće nas podele

  JOŠ jedna knjiga Kompanije „Novosti“ doživljava novo, drugo izdanje. Za vrlo kratko vreme „20 srpskih podela“ akademika Dušana Kovačevića osvojila je čitalačku publiku i prodata je u tiražu od 15.000 primeraka. U utorak će se na kioscima u velikom tiražu pojaviti drugo izdanje ovog dela našeg vrsnog dramatičara i filmskog stvaraoca, koji je posle Sterije, Nušića i Aleksandra Popovića, zauzeo visoko mesto u istoriji srpske komediografije. „20 srpskih podela“ na jedan vrlo poseban, otvoren i iskren način govori o našem nacionalnom biću, mentalitetu i mestu u globalnim događanjima.
- Tokom šest meseci objavljivao sam priče o našim podelama u „Ninu“ - kaže Kovačević za „Novosti“. - Nadao sam se da će te priče, koje su pisane prošle i ove godine, a zapravo su moje sećanje od pedeset godina, zainteresovati čitaoce, posebno ljude zadužene za brigu o sudbini naroda. Jer, kao što nam je svima poznato, ako nam dva svetska i tri bratoubilačka rata nisu došla glave, podele će uspeti da nas dokrajče. Knjiga, da kažem filmskim jezikom, koprodukcija „Novosti“ i „Nina“, prodata je u tiražu od 15.000 primeraka, što znači da građane Srbije i te kako zanima taj maligni problem. Nisam razmišljao o knjizi i njenom tiražu dok sam ispisivao 20 podela. Sad mi je, naravno, drago da sam tu brigu podelio sa desetinama hiljada čitalaca.

* Da li ste razmišljali gde su koreni srpskih podela?
- Sinoć sam pažljivo gledao reprizu TV serije „Vuk Karadžić“, i u toj epizodi, kao i u svim epizodama te serije priča je o sukobima i podelama od pre dvesta godina. Zapanjen sam da se te podele dva veka nisu smirivale, nego su se multiplicirale. Pogotovo tokom Drugog svetskog rata, posle koga su dovele i do žestokog bratoubilačkog sukoba. Lično sam se nadao da će posle smrti Broza mnogo toga nestati, ali većina građana je više od pedeset godina smatrala da između Broza, Jugoslavije i Srbije stoji znak jednakosti.
Znamo da je to i teorijski nemoguće, a posledice tog stava kasnije su bile katastrofalne.

* Ko je krivac za naše stalne podele i nesporazume?
- Do pre neku godinu mogli smo da tražimo krivca na strani. Sada smo ostali sami sa sobom. To je dobro, jer moramo se suočiti sa našim manama i pronaći put prema boljim danima. Najkatastrofalnija činjenica je da je stanovništvo Srbije među najstarijima u svetu. Suočeni smo sa činjenicama da svake godine u Srbiji nestane jedan grad od 30.000 stanovnika, da su pusta sela, varošice, da kao narod kopnimo, da će zemlja ostati bez stanovnika. Možemo li govoriti o napretku zemlje bez stanovnika? Na putu smo nestanka i krucijalno pitanje je kako spasti fizičko nestajanje našeg naroda.

* Da li ste u knjizi opisali sve srpske podele?
- Kada bismo hteli ozbiljno da pričamo o srpskim podelama, sa svim vrstama i podvrstama, knjiga bi imala više od sto priča. Krošnja tog drveta, počev od porodice, kao korena, jezgra i suštine, veoma je raskošna, razgranata na grane i grančice. Neko treba da sedne i pobroji rodoslov naših podela. Knjigu sam namerno pisao sa blagom ironijom, jer šta nam drugo u ovom trenutku preostaje. Voleo bih da moje priče potaknu neke na ozbiljno razmišljanje i da za pedeset godina kad neko bude pisao o srpskim podelama napiše samo pet priča.

* Mislite li da postoji neki način, da ne kažemo lek, za naše podele?
- Moja želja je bila da se u knjizi pitanje srpskih podela samo pokrene, a da ljudi u ozbiljnim institucijama počnu da shvataju te podele kao jedan genetski problem. Kad nema niko da nas deli, mi to sami radimo. Često preciznije i temeljnije, nego neprijatelj. U jednoj od priča napisao sam da nam se dešava da nas neprijatelj s vremena na vreme ujedini i koncentriše, pa kad ode, mi nastavimo tamo gde smo stali.

TRPNO STANJE
- NEKE priče u „20 srpskih podela“ napisao sam pre 25 godina, druge pre desetak. Uneo sam ih u knjigu, jer su u svim tim pričama uključene neke vrste naših podela. Prva podela sa kojom sam se susreo, još kad mi je bilo pet-šest godina, bila je na četnike i partizane. Prvi put sam o njoj pisao pre 20 godina, a tek sada objavljena je u knjizi. Znači taj problem nisam konstatovao juče. On je kod mene trpno stanje.

PROMOCIJA U TANJUGU
U MEĐUNARODNOM pres centru „Tanjug“ u sredu u 11 časova govoriće se o još jednom izdanju Kompanije „Novosti“ - knjizi „Tito i Nato“ istoričara dr Predraga Simića, ambasadora naše zemlje u Francuskoj. O knjizi će govoriti Manojlo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik svih izdanja Kompanije „Novosti“, Dragan Bisenić, publicista, i Mile Bjelajac, istoričar. Publika će čuti i fono-zapis govora autora, koji zbog obaveza u našoj ambasadi u Parizu, neće uspeti da dođe na promociju svoje knjige „Tito i Nato“.