U glavni grad Hohlome po pticu sreće

Grad Semjonov Nižegorodske oblasti nazivaju domovinom i glavnim gradom hohlome, jednog od najpopularnijih brendova Rusije. Tamo se odvija najveći festival narodnih zanata u Rusiji koji se naziva Zlatna hohloma. Radi učešća u njemu doputovali su umetnici ih Ukrajine i Belorusije, Uzbekistana i Estonije, Austrije, Japana i Nemačke.

Oslikavanje drveta koje se zove hohloma zaista je zlatno. Ono sija, spaja se sa jarkom crvenom bojom i stvara praznično raspoloženje. Moguće da su upravo zato hohlomski suveniri tako popularni kod turista iz raznih zemalja.

Simbol festivala je fantastična oslikana Žar-ptica koja, po legendi, donosi sreću. Ona je postojala u fantazijama narodnih mastora od davnina i bila je svojevrsna muza za prve umetnike koji su u 17. veku označili početak hohlomskog zanata. Oni su smislili i tradicionalne forme za oslikavanje, i kanonski crtež, sve to do danas se prenosi iz generacije u generaciju. Ipak današnji majstori umeju da zainteresuju i savremenog čoveka svojom starom veštinom, kaže dizajner Ljudmila Semjonova.

- Sve nas u životu okružuje mnogo predmeta, u najmanju ruku kompjuter i mobilni telefon. Ukrasivši ih starinskim motivom, učinili bismo život upečatljivijim.

Oslikani miševi za kompjuter i klavijature. Svemoguća oprema za kancelariju. Kao i termos, frižider i mnogo toga drugog – to je već uobičajena produkcija za majstore hohlome. Postoji još i egzotičnija, na primer palica za bezbol koja se naziva Oslikaj kao hohlomu! Između ostalog oslikati kao hohlomu i hohloma su različite stvari. U prvom slučaju to je stil crteža. A u drugom čitava tehnologija. Njeni izvori se nalaze u ruskoj istoriji vezanoj za crkveni raskol. Takozvani staroverci ikonopisci koji nisu u 17. veku prihvatili crkvenu reformu, znali su važnu tajnu: umeli su da daju ikonama zlatan sjaj. Nemajući pod rukom zlato za pozlatu, pčeli su da ga zamenjuju srebrom u vidu tankih listića ili praška. Pokrivali su ih firmajzom i stavljali u peć. Posle toga srebni sloj pretvarao se naizgled u zlatan. Tajna staroveraca je bila od koristi: hohlomski majstori koji su pravoli obično seljačko posuđe dobijali su na kraju dragoceno pozlaćeno posuđe koje je delovalo ništa manje bogato nego u bojarskim palatama

Danas mada je proizvodnja hohlome pratkično serijska, svaka stvar sve jedno odaje indivudualnost majstora. Sve to je pre svega ručni rad, govori glavni umetnik preduzeća Hohlomska rospis Oksana Ostafčuk.

- Ovde svi slikamo na razne načine. Nema matrjoški koje su sasvim iste. Svako ima različitu ruku, raznu brzinu, razna lica.

O pridukciji hohlomskih majstora može se reći: sve je napravljeno na kolenu. Oni tako boje drvene predmete, stavivši ih na koleno, kako bi sigurno fiksirali izrađevinu. Tako se na stari način prave remek-dela zanata poznatog u čitavom svetu.

Jelena Andrusenko,