Početna stranica > Novosti
Ernest Hemingvej, koga igra Klajv Oven ,prikazan je kao koloritna figura.
Zanimljivija Marta od Hema
Autori su sastrugali sa Hema njegov poslovični glanc , pa je film postao veoma živ.Međutim, glavno interesovanje u filmu ne privlači Hemingvej, nego lik njegove treće žene Marte Gelhorn koju igra Nikol Kidman.
I to spolja:Nikol Kidman bez pogovora izgleda žesntvena u svojim elegantnim širokim panatalonama.
Stvarna Gelhorn nije bila licemerna i uvek je znala da je sponjašnost važna prednost.
Ali u filmu sve vreme se insistira na tome da je Gelhorn progonila Hemingveja: dovijala se da ga „natpije “u šaljivom takmičenju, nije se manje od njega plašila bračnih stega, i -što je najglavnije,- uvek je bila za korak napred u besomučnoj trci za život i snažna osećanja .
A upravo je to pisac stvorio svojim majstorstvom : ideal -ne samo pisati , nego živeti!
Pobegulja
Posle poraza antifašista u Španiiji , Gelhorn i Hemingvej su otputovali na Kubu.Tamo su oboje nastavili da pišu. On“Za kim zvona zvone „,a ona roman-alegoriju o tome kako je svet izdao Španiju.
Sticajem nesrećnih prilika u Hemingvejevom životu naišao je još jedan period povlačenja u sebe,dok Gelhorn nije bila spremna da se odrekne sveta i da se posveti porodičnom životu.Pobegla je najpre na front Sovjetsko-finskog rata, zatim u Drugi svetski rat da bi pisala o iskrcavanju saveznika u Normandiji i bila je jedna od prvih novinara koja je svojim očima videla koncentracioni logor Dahau.
Otišao u rat, ali se sa Gelhorn definitivno razišao
Hemingveju se dopalo da igra ulogu ostavnjenog muža, još više se odavao piću, praveći skandale i često zapodevajući kavgu sa prijateljima.
U rat je ipak otišao, ali se sa Gelhorn definitvno razišao.
Ona je , pak, uvek prezirala novinare –putopisce koji tumaraju po svetu da ubiju dokolicu stavljajući visoko iznad njih ratne izveštače.
Hemingvej joj nije bio jedini .
U odnosima sa svim muškarcima, ona se jednako ponašala. Oni su je obožavali, što joj je bilo jako potrebno, jer bi se bez tog obožavanja osećala usamljenom, ali je istovremno i pritiskalo. „Osećam da se u meni nakupilo mnogo toga čime se moj život prepunio.“
I ona je opet počela da piše o onome o čemu je uvek umela da piše- o ljudima , bolnicama, izbeglicama,bombardovanim gradovima i selima, demonstrirajući svoj stav o ovim događajima koji se ,iako ne tako oštro ,razlikovao od oficijelnog.
Zatim su došli na red još i Salvador i Nikaragva .
Tražila je kompromis između spoljašnjeg i unutrašnjeg
Celog svog života Marta Gehorn je tražila kompromis između unutrašnjeg i spoljašnjeg, društvenog života i usamljenosti , putovanja i domaćeg ognjišta.
Strah od zaustavljanja
Više od svega Gelhorn se bojala da se zaustavi, da stane.Ona je trčala za životom, događajima,ratovima.
Ako nam je i bila poznata, to je samo kao fakat iz biografije Hemingveja, kao treća piščeva žena sa kojom se oženio za vreme Građanskog rata u Španiji, zatim je živeo na Kubi,zajedno s kojom je putovao u Kinu i susreo se sa Čangaj Šekom i končano se razveo krajem Drugog svetskog rata.
Američka i britanska novinarka Marta Gelhorn je postala kultna figura, prva žena ratni dopisnik, čije je stvaralaštvo u mnogome odredilo razvoj žanra.
Marta Gelhorn je rođena 1908. U Sent Luisu , (a umrla relatvno nedvno-1998.) u porodici Jevreja i protestanta , predstavnika američke srednje klase.Otac joj je bio doktor, emigrant iz Nemačke,a majka borac za izborno pravo žena i društvena radnica.
Ovde treba tražiti korene ne samo njene buduće novinarske profesije – nego i strasti koja je nije napuštala tokom celog njenog života-saznavati ne po glasinama, nego doživeti, videti svojim očima.“Čak i kad sam nezdovoljna onim što sam napisala, strašno sam zadovoljna time što sam razumela“,govorila je Gelhorn.
Na početku televizijskog filma ona izgleda samouverena, iako još nije bila našla sebe kao početnicu na novinarskoj i političkoj sceni. .Međutim, pre nego se 1936.g.i upoznala sa Hmingvejem u jednom baru u KiVestu na obali Atlantika,ona je mnogo toga uspela da postigne : izveštavala je o radu Lige nacija iz Ženeve,proputovala celu Ameriku uzduž i popreko pišući reportaže,tajno dospela u Meksiko i pisala o Dijegu Riveri i Ejzenštajnu,izvesno vreme radila u Vogue, udala se za francuskog političkog novinara , filosofa i Bertrana de Žuvenela , objavila zbornik o velokoj depresiji koji će je proslaviti „Beda koju sam videla „( The Trouble l've Seen ).
U filmu Gelhorn , došavši u okupirani Madrid nikako nije mogla da potrefi šta da čini, nije mogla da se snađe.
Tako razgledajući fotografije reportera Rberta Kape kaže da bi htela da piše onako kako je on snimao:
„Vidite ovu ženu koja, spasavajući se od bombe, beži s malom kćerkom na ulicu , ali je ipak detetu obukla najlepšu haljinu , smo što dugmad nije pravilno zakopčala „.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
NIKOL KIDMAN KAO HEMINGVEJEVA ŽENA MARTA GELHORN
Američki kanal NVO prikazao je biografski film„Hemingvej i Gelhorn ( Hemingway and Gllehorn)„ posvećen odnosima velikog pisca , nobelovca Ernesta Hemingveja ( 1899-1961) sa svojom trećom ženom Martom Gelhorn ( Marte Gllehorn, 1908-1998).
Ovaj televizijski film snimio je 2012. g.Filip Kaufman, poznat po svojoj ekranizaciji romana Milana Kundere „Nepodnošljiva lakoća postojanja“,kao i po filmovima „Henri i Džun „ ,Pero Markiza de Sada „.
Ernest Hemingvej, koga igra Klajv Oven ,prikazan je kao koloritna figura.
Neprestano okružen ljudima, raščupan, pijan,ponekad viskoparno patetičan,a istovremeno isuviše zaljubljen u život u tim tragičnim prilikama na koje odlazi više od polovine filma : građanski rat u Španiji, pa zatim i Drugi svetski rat.
Zanimljivija Marta od Hema
Autori su sastrugali sa Hema njegov poslovični glanc , pa je film postao veoma živ.Međutim, glavno interesovanje u filmu ne privlači Hemingvej, nego lik njegove treće žene Marte Gelhorn koju igra Nikol Kidman.
Marta Gelhorn nije sebe smatrala feministkinjom.Nju u početku nisu suviše šokirali boemski ispadi Hemingveja,ona ih je pripisivala ćudima genija.Ali u filmu, u izvesnom slislu ,Marta ispada veći mačo od svog muža.
I to spolja:Nikol Kidman bez pogovora izgleda žesntvena u svojim elegantnim širokim panatalonama.
Stvarna Gelhorn nije bila licemerna i uvek je znala da je sponjašnost važna prednost.
Ali u filmu sve vreme se insistira na tome da je Gelhorn progonila Hemingveja: dovijala se da ga „natpije “u šaljivom takmičenju, nije se manje od njega plašila bračnih stega, i -što je najglavnije,- uvek je bila za korak napred u besomučnoj trci za život i snažna osećanja .
A upravo je to pisac stvorio svojim majstorstvom : ideal -ne samo pisati , nego živeti!
Osobito kad se život u hotelu „Florida „u Madridu pod bombardovanjem sastojao od beskonačnih večerinki stranih dopisnika među kojima je promicao i sovjetski izveštač Mihail Koljcov , nesiguran i neprijatan tip u krznenoj šubari.
Scene u Španiji izgledaju preplavljene karikaturalnim zgodama.A upravo je tako Gelhorn opisivala atmosferu u svojim dnevnicima:osećanja apokalipse koja je sve bliža i bliža kao i nekog predosećanja da će vas sve pobiti.
Pobegulja
Posle poraza antifašista u Španiiji , Gelhorn i Hemingvej su otputovali na Kubu.Tamo su oboje nastavili da pišu. On“Za kim zvona zvone „,a ona roman-alegoriju o tome kako je svet izdao Španiju.
Hemingvej se opet povlači u sebe
Sticajem nesrećnih prilika u Hemingvejevom životu naišao je još jedan period povlačenja u sebe,dok Gelhorn nije bila spremna da se odrekne sveta i da se posveti porodičnom životu.Pobegla je najpre na front Sovjetsko-finskog rata, zatim u Drugi svetski rat da bi pisala o iskrcavanju saveznika u Normandiji i bila je jedna od prvih novinara koja je svojim očima videla koncentracioni logor Dahau.
Otišao u rat, ali se sa Gelhorn definitivno razišao
Hemingveju se dopalo da igra ulogu ostavnjenog muža, još više se odavao piću, praveći skandale i često zapodevajući kavgu sa prijateljima.
U rat je ipak otišao, ali se sa Gelhorn definitvno razišao.
Ona je , pak, uvek prezirala novinare –putopisce koji tumaraju po svetu da ubiju dokolicu stavljajući visoko iznad njih ratne izveštače.
Hemingvej joj nije bio jedini .
U odnosima sa svim muškarcima, ona se jednako ponašala. Oni su je obožavali, što joj je bilo jako potrebno, jer bi se bez tog obožavanja osećala usamljenom, ali je istovremno i pritiskalo. „Osećam da se u meni nakupilo mnogo toga čime se moj život prepunio.“
Muškarci su se posle veze s njom osećali razbijeni.Jedino se filosof Žuvenel pomirio sa svojom ulogom primećujući samo da kad je god ona s njim , svet mu izgleda tako ograničen, a kad je ona sama , bez njega ,-tako bezgraničan.
Posle Drugog svetskog rata , Gelhorn dugo nije znala šta da radi sa sobom ,zato što nije bila navikla na miran život.Nije znala ni o čemu da piše.Izgledalo je da je kao novinarka završila, a književnost joj nije išla zato što nije umela da izmišlja , znala je samo da posmatra, preživljava, opisuje.Počela je čak da piše za Good Housekeeping i Evening Standard o svetskoj eliti , mada je uvek prezirala novinare skitnice koji lutaju po svetu zbog dokolice i uvek im preptostavljala ratne dopisnike.
U svojoj 59. godini odlazi da izvešatva iz američko-vijetnamskog rata
Ali 1966. kad je već imala 58 godina, ona odlazi da izvešatava iz rata u Vijetnamu. Britanski Gardijan (Guardian) je anagažovao da piše o sudbini gradskog stanovništva u Vijetnamu čime se tada niko nije bavio.
I ona je opet počela da piše o onome o čemu je uvek umela da piše- o ljudima , bolnicama, izbeglicama,bombardovanim gradovima i selima, demonstrirajući svoj stav o ovim događajima koji se ,iako ne tako oštro ,razlikovao od oficijelnog.
Zatim su došli na red još i Salvador i Nikaragva .
Tražila je kompromis između spoljašnjeg i unutrašnjeg
Celog svog života Marta Gehorn je tražila kompromis između unutrašnjeg i spoljašnjeg, društvenog života i usamljenosti , putovanja i domaćeg ognjišta.
Kao noinarka nikad nije pripdala nekom oficijelnom pulu,i uvek je bila „slobodan strelac“, bez akreditacije , i bez traženja dozvole da bude tamo gde je i mesto novinaru-u samom centru zbivanja.
Strah od zaustavljanja
Više od svega Gelhorn se bojala da se zaustavi, da stane.Ona je trčala za životom, događajima,ratovima.
Ako nam je i bila poznata, to je samo kao fakat iz biografije Hemingveja, kao treća piščeva žena sa kojom se oženio za vreme Građanskog rata u Španiji, zatim je živeo na Kubi,zajedno s kojom je putovao u Kinu i susreo se sa Čangaj Šekom i končano se razveo krajem Drugog svetskog rata.
U filmu Hemingvej viče na svoju treću suprugu da je u budućnosti niko neće spominjati.
Ali nije tako bilo.
Američka i britanska novinarka Marta Gelhorn je postala kultna figura, prva žena ratni dopisnik, čije je stvaralaštvo u mnogome odredilo razvoj žanra.
Marta Gelhorn je rođena 1908. U Sent Luisu , (a umrla relatvno nedvno-1998.) u porodici Jevreja i protestanta , predstavnika američke srednje klase.Otac joj je bio doktor, emigrant iz Nemačke,a majka borac za izborno pravo žena i društvena radnica.
Martu su vaspitavali tako što nisu obraćali pažnju na to da je devojčica.U porodici je bilo zabranjeno da se prepričavaju glasine i tračevi,smelo se pričati jedino o onome što je neki član porodice lično doživeo.
Ovde treba tražiti korene ne samo njene buduće novinarske profesije – nego i strasti koja je nije napuštala tokom celog njenog života-saznavati ne po glasinama, nego doživeti, videti svojim očima.“Čak i kad sam nezdovoljna onim što sam napisala, strašno sam zadovoljna time što sam razumela“,govorila je Gelhorn.
Na početku televizijskog filma ona izgleda samouverena, iako još nije bila našla sebe kao početnicu na novinarskoj i političkoj sceni. .Međutim, pre nego se 1936.g.i upoznala sa Hmingvejem u jednom baru u KiVestu na obali Atlantika,ona je mnogo toga uspela da postigne : izveštavala je o radu Lige nacija iz Ženeve,proputovala celu Ameriku uzduž i popreko pišući reportaže,tajno dospela u Meksiko i pisala o Dijegu Riveri i Ejzenštajnu,izvesno vreme radila u Vogue, udala se za francuskog političkog novinara , filosofa i Bertrana de Žuvenela , objavila zbornik o velokoj depresiji koji će je proslaviti „Beda koju sam videla „( The Trouble l've Seen ).
Smatra se da se Gelhorn odlikovala „ženskim pismom“,to jeste stilom , koji se usredotočio na traženju živih, konkretnih , detalja , bežeći od apstrakcije i bilo kakvog uopštavanja.
U filmu Gelhorn , došavši u okupirani Madrid nikako nije mogla da potrefi šta da čini, nije mogla da se snađe.
Tako razgledajući fotografije reportera Rberta Kape kaže da bi htela da piše onako kako je on snimao:
„Vidite ovu ženu koja, spasavajući se od bombe, beži s malom kćerkom na ulicu , ali je ipak detetu obukla najlepšu haljinu , smo što dugmad nije pravilno zakopčala „.
Neki smatraju da je škrti stil njenih ratnih reportaža objavljenih u Collier 's i The New Yorker uticao na Hemingveja.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
