Tunguzija ume da čuva svoje tajne

«Treba čekati sličan događaj, da bi se dao jasan odgovor šta je to bilo». Tako danas astrofizičari govore o takozvanom Tunguskom meteoritu. U vreme, koje je proteklo od ovog događaja, objavljene su hiljade publikacija sa mnoštvom verzija, čak i najfantastičnijih. Odsustvo ostataka ovog, pretpostavimo, nebeskog tela – osnovna je prepreka za završetak naučne istrage, koja se zaista odužila: od 30. juna 1908. godine, trenutka eksplozije na sibirskoj reci Tunguska, proteklo je 105 godina.

Bolid sjajniji od Sunca – tako su očevici opisivali to, što su tog jutra videli. Ubrzo nakon udara nalik gromu, počela je da podrhtava zemlja, padalo je i gorelo je drveće. Na stotine kilometara u okolini razbijena su prozorska stakla. U pojedinim delovima Evrope i Azije danima je bilo obasjano nebo.

Na neobičan događaj su reagovale novine, i na tome se stalo: pred Rusijom su stajale godine ratova i revolucija. Prva ekspedicija je dospela na mesto događaja, u gotovo nepristupačne delove Sibira, tek 1927. godine. Istraživači su zatekli oborena šumska stabla na prostoru sa prečnikom od 50 kilometara. Niko nije pronašao ni krater, ni ostatke nekog tela. Iz ovog razloga su nastale brojne hipoteze. Na primer, da je iznad tajge eksplodirao svemirski brod sa nuklearnim postrojenjem. Ili, da je u Zemlju prodrla «crna rupa» ili antimaterija. Skeptici su se protivili. Prema njihovom mišljenju, sličan događaj je morao da se zabeleži i na mestu «izlaza «crne rupe», sa druge strane Zemlje. Jedno od objašnjenja je tokom vremena postalo sve značajnije, govori načelnik odeljenja fizike zvezdanih sistema Instituta astronomije RAN, Oleg Malkov.

- Argumenat je bio jedan i najvažniji: na mestu Tunguskog događaja nisu pronađeni nikakvi ostaci. Kada je 1947. godine na Dalekom Istoku pao Sihote-Alinski meteorit, tamo su tada bili pronađeni, i do današnjeg dana nalaze metalne ostatke. Od Tunguskog tela nije ništa ostalo. Prema tome, najverovatnije se radi o nečemu rastresitom, a najbolji kandidat je – kometa.

Što se tiče udarnog talasa, to je standartna interakcija velikog vanzemaljskog objekta sa atmosferom. Komentariše zamenik načelnika odeljenja fizike i evolucije zvezda Instituta astronomije RAN Dmitrij Vibe.

- Telo ulazi u atmosferu sa ogromnom brzinom, znatno većom od brzine zvuka. Naš vazdušni omotač je za njega faktički tvrda prepreka.Odnosno ne radi se o tome, da je kometa ušla u atmosferu i eksplodirala. Ona se jednostavno sudarila sa atmosferom i raspala.

Zadnjih godina je porasla aktivnost vezana sa Tunguskim događajem. Italijanski naučnici su izvršili instrumentalno ispitivanje jezera Čeko, koje se nalazi u epicentru pretpostavljenog mesta pada nebeskog tela. Došli su do zaključka, da je deo bolida ipak morao da dospe do zemaljske površine, i upravo na ovom mestu je nastalo jezero. To mišljenje ne dele svi stručnjaci. Dosta buke je bilo oko publikacije Andreja Zlobina sa snimcima nekog kamenja, koji su navodno ostaci «nebeskog putnika». Ali hemijska analiza nije izvršena. Takođe izaziva čuđenje, zašto je Zlobin, koji je skupio kamenje 1988. godine., toliko godina ćutao. U skorije vreme se pojavio i rad ukrajinskih naučnika. U močvarama su oni pronašli grumenje kamena, i tvrde da su to ostaci meteorita. U kometama postoje kamenčići, i to nije u suprotnosti sa verzijom da je u pitanju kometa. Da bi se preciznije modelirali događaju na Tunguski, može se napraviti paralela sa Čeljabinskim meteoritom, koji je ušao u atmosferu u februaru ove godine. Kako kaže Dmitrij Vibe, samo treba prikupiti o njemu više podataka.

- Istraživanja Čeljabinskog događaja nisu završena, i prošlo je veoma malo vremena, da bi se dali neki konkretni odgovori. Ekspedicije se nastavljaju.

Sagovornici «Glasa Rusije» ubeđeni su, da je verzija sa kometom u Tunguskom događaju, najbliža istini. I oni će se držati ove verzije, dok ne budu bili dobijeni ubedljivi argumenti, koji bi potvrdili neku drugu hipotezu. Tačno objašnjenje događaja u Sibiru od pre 105 godina, još uvek nema.

Boris Pavliščev,