Jedan od prioriteta Rusije jeste državna politika koja se odnosi na na dijasporu

U Rusiji se završava prolećna politička sezona. Na prolećnoj sesiji u fokusu pažnje gornjeg doma ruskog parlamenta bila je socijalna sfera. Spikerka Saveta Federacije Valentina Matvijenko ispričala je o tome Glasu Rusije u ekskluzivnom intervjuu.

Kakvu ocenu dajete efikasnosti rada tokom tekuće sesije?

- Prolećna sesija je bila izuzetno naporna. Usvojen je jedan ogroman broj zakona koji umnogome određuju ekonomski i socijalni razvoj. U toku svake sesije praktično moramo odbiti jedan ili dva zakona ako u njima ima diskriminacije koja se odnosi na interese regiona ili ako se ne slažu sa važećim zakonima. Naš dom je dosad bio i ostaje filter u fazi rasprave o zakonima i njihovog odbijanja u slučaju da nisu u skladu ili sa Ustavom ili sa važećim zakonima.

Šta mislite o perspektivama formiranja evroazijskih parlamenta i koja bi bila moguća načela za njegovo formiranje?

- Važna je činjenica da su danas na postsovjetskom prostoru u toku aktivne integracije. To je u skladu sa svetskim tendencijama. U toku je aktivno formiranje Evroazijske ekonomske unije. Glavni zadatak jeste da se do 1. januara 2015. formira Evroazijska unija koja će biti potpuno funkcionalna. Logika integracije će između ostalog zahtevati i formiranje jednog pravog parlamenta. Danas funkcioniše Interparlamentarna skupština Evroazijske ekonomske unije. U okviru formirane radne grupe Saveta Federacije i Državne Dume zajedno sa kolegama iz Kazahstana i Belorusije osmišljamo koncept Evroazijskog parlamenta. Ne sumnjam da će on postojati, jer to je najvažniji instrument za usaglašavanje stavova država članica o brojnim pitanjima koja se tiču integracije. Ali za sada nismo spremni da pričamo o rokovima i formatu.

Šta je urađeno za učvršćivanje pravnog osnova Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana, za formiranje Jedinstvenog ekonomskog prostora?

- Odobrili smo jedan broj međuvladinih sporazuma, što je omogućilo lakša putovanja građana i stvaranje istih uslova za njihov boravak na teritoriji država koje su deo Jedinstvenog ekonomskog prostora. Dogovorili smo se sa kolegama iz Kazahstana i Belorusije da ćemo maksimalno sinhronizovati sprovođenje unutrašnjih postupaka i ratifikaciju takvih sporazuma. Zakonski su formirani uslovi za prenos kontrole automobila sa rusko-kazahstanske i rusko-beloruske granice na spoljašnju granicu Carinske unije. Na taj način formiran je pravni osnov za razmenu informacija između organa koji vrše kontrolu drumskog saobraćaja u tri države.

Koji su planovi za dalje usavršavanje ruskih zakona koji se odnose na dijasporu

- Državna politika koja se odnosi na dijasporu danas je među prioritetima ruskih vlasti. Savet Federacije je pre svega usradsređen na kreiranje pravnih mehanizama koji bi olakšali rešavanje problema dijaspore. Upravo naš dom, u sklasu sa Ustavom, ratifikuje međunarodne sporazume i ugovore Rusije, a jedan njihov deo se direktvo odnosi na dijasporu. U junu ove godine Savet Federacije je odobrio zakon koji se odnosi na postupak olakšanog dobijanja ruskog državljanstva za učesnike Državnog programa za podršku Rusima iz dijaspore koji se dobrovoljno preseljavaju u Rusiju i njihovim porodicama. Odobrili smo dodatne mere za podsticanje ljudi iz dijaspore da uzmu učešća u tom programu. Predsednik Rusije je zacrtao zadatak da se poveća efikasnost tog Državnog programa, pa je broj ljudi koji se preseljavaju u Rusiju počeo da raste. Državni program ima potencijal za proširenje.

Šta je suština programa podrške deci i majkama i deci bez roditelja kome je Savet Federacije poklonio toliku pažnju?

- Savet Federacije je taj koji je tražio da Rusija usvoji nacionalnu strategiju koja se odnosi na decu. Sledeće godine vlada bi trebalo da odobri državnu koncepciju porodične politike. Prvo, treba usavršiti postupak na koji porodice dobijaju stambene prostore. U toku je i modernizacija domova za decu. Osim toga planirano je da se te ustanove koriste i za rehabilitaciju porodica u teškim životnim situacijama. Aktivno se razvija praktika patronaže i porodica odgajatelja, programi prilagođavanja dece iz domova samostalnom životu. Ove godine su povećane isplate porodicama odgajateljima dece sa hendikepom i dece starije od sedam godina, kao i prilikom istovremenog usvajanja braće i sestara.

Vrlo sam srećna što se polako smanjuje broj dece u domovima. Deca dobijaju porodice putem usvajanja, starateljstva, patronaže. Postupak usvajanja i uspostavljanja starateljstva nad siročićima postaje jednostavniji.

Uvedena je zabrana usvajanja ruske siročadi od strane državljana zemalja u kojima su dozvoljeni istopolni brakovi. To je takođe jedan oblik zaštite naše dece. Pojačana je javna kontrola nad poštovanjem prava dece bez roditelja. Danas postoji jedan veliki broj javnih nekomercijalnih organizacija i institucija civilnog društva koje su uključene u taj rad. Jer, taj problem se može rešiti samo zajedničkim naporima, kroz saosećanje, kroz ljubav prema deci, kroz podsticanje humanih, dobrotvornih akcija od strane društva.

Lada Korotun,