Kriza morala evropske civilizacije

Ultradesničari postaju značajan faktor „ulične“ poltike u Evropi. Kriza morala, prema nekim stručnjacima, preći će pre ili kasnije u socijalni stadijum.

Za pesimizam ima osnova. Ovih dana policija je pretresla stanove, kancelarije, pa čak i zatvorske ćelije na severu Nemačke, u Holandiji i Švajcarskoj, zbog sumnji i pretnji međunarodne neonacističke terorističke grupacije „Vervolf“. Do sada je poznato samo to da su članovi ove grupe hteli da izmene postojeći sistem vlasti u SR Nemačkoj.

Pretresi sumnjivih neofašista bili su sprovedeni dan posle hapšenja muzičara norveške grupe Kristiana Vikernesa u Francuskoj. Ovog rokera inače zovu Varg, što u prevodu znači vuk, a on je sebi ovaj nadimak sam nadenuo. Francuski organi reda sumnjaju da je ovaj ideolog neopaganizma spremao teroristički akt motivisan etničkom mržnjom . Ali povod za brigu ostaje. Previše je roker Varg popularan među omladinom.

Radikalna osećanja takoreći okupiraju kontinent. Pitanje je samo kada će ovi Evropljani koji imaju ultradesničarske poglede, dovoljno sazreti i ostariti, kako bi sami pošli u „krstaški pohod“. Govori ekspert za krizne situacije, veteran ruske obaveštajne službe Ljev Koroljkov:

- Rast ultradesničarskih organizacija pre svega u Nemačkoj i u manjoj meri u zemljama severne Evrope, izazvan je narušavanjem etničkog balansa zbog stalnog rasta broja imigranata. Oni sve više dobijaju poslove u građevinarstvu, u komunalnom sektoru. Ultradesničari vide u ovome vide razlog svog postojanja. Osim toga, ovom procesu pogoduje ekonomska kriza.

Interesantno je i indikativno da policija samo obraća pažnju na radikalne „desničare“. Ali, u Evropi, u tom smislu i Nemačkoj, postoje manje radikalne, ali ipak potpuno nacističke organizacije, govori Aleksej Kuznjecov, rukovodilac Centra evropskih studija RAN:

- Ima dosta radikalno desnih snaga koje ipak biraju civilizovane načine da bi dobili sovje mesto u političkoj areni. U istoj toj Nemačkoj, prisutne su male, ali po svojoj suštini, neonacističke partije. Ali, oni pokušavaju na opštinskom nivou da vode svoju političku borbu, oni se maskiraju i predstavljaju kao desni populisti. Takve je partije i njihovo delovanje teško zabraniti.

Dalje perspektive sada nisu jasne. Sada postoji tendencija u Evropi- da vlade država usvajaju zakone kojima se omogućavaju istopolni brakovi. Pri tome, muslimanske, ne potpuno radikalne snage konstatuju, da se to dešava, suprotno evropskim vrednostima o kojima se trdicionalno govori u Evropi.

U principu, sadašnju istorijsku etapu, na kojoj se nalazi Evropa, mnogi eksperti ocenjuju kao posthrišćansku. Zaista, hrišćanstvo kao sistem vrednosti proizilazi iz evropskog mentaliteta. Ovaj rastući konflikt u Evropi biće međukonfesionalan. Ovako ili onako, bez obzira kakvih se vrednosti budu držali Evropljani, malo ko će moći da poriče da se evropska civilizacija kreće u pravcu preporoda i procvata. Zato nema razloga da bilo ko bude njen saputnik.

Sergej Duz,