Kako je osnivač Univerzijade propustio Igre u Kazanju

18. jula u 0.30 moskovskog vremena na novom stadionu „Kazanj Arena“ ugašena je vatra Univerzijade. Svečano zatvaranje, kao i ceo tok sportske manifestacije posmatrali su milioni gledaoca preko 100 zemalja sveta. Osim Italije.

Među rekordima kazanjske Univerzijade,- a samo je u sportskim disciplinama postignuto 67 rekorda studentskih igara,- našla se i obuhvatnost informacionog prostora, koja je bila bez presedana. U informativnom centru radilo je 1500 predstavnika javnih glasila iz 26 zemalja, među kojima daleki Brazil i Gana, Australija i Južna Afrika. Ali jedini Italijan sam bio ja, dopisnik „Glasa Rusije“. Pogled na moju akreditaciju – ITA, izazivao je kod mnogih čuđenje. Ruske kolege, volonteri, vozači pitali su me o utiscima o Kazanju, o organizaciji Univerzijade, ili su jednostavno želeli da se sa mnom slikaju. Iskreno su se radovali, kada sam potvrdno odgovarao da je Kazanj zapanjila strance gostoljubivim prijemom, svečanom atmosferom, dimenzijama i funkcionalnošću sportskih objekata. Praznik je zaista bio uspešan, i stanovnici Kazanja nisu uzalud morali da izdrže svu nekomfornost koja je bila izazvana pripremama.

Ali su o ovom prazniku italijanski ljubitelji sporta bili slabo informisani. Iako su sportisti-studenti iz Italije imali dosta pobeda. Prema zvaničnoj listi medalja, reprezentacija Italije je osvojila 6 zlatnih medalja, 17 srebrnih i 21 bronzanu: ukupno 44 medalje, odnosno 14 više nego u prethodnim igrama u Šendženu. U plivanju su Italijani osvojili 12 medalja. Prvog dana takmičenja bio sam prisutan u miks-zoni Hale sportova na vodi samo iz zadovoljstva, i pomagao sam kolegama iz, navodno, vodećih ruskih sredstava javnog informisanja, kojima je nedostajalo znanje jezika Apenina. Intervju za „Glas Rusije“ obezbedio sam kasnije, kada je Italijanka Martina de Meme osvojila drugo zlato na 400 metara slobodnim stilom, a nakon toga ženska štafeta osvojila srebro. Najviše medalja za „Skvadra Adzura“ bili su mačevanje i streljaštvo, u kojima su studenti-sportisti iz Italije imali takve protivnike, kao nosioci nagrada sa Olimpijskih igara iz sastava reprezentacije Rusije. Međutim Italijani su postali nosioci nagrada i u sportovima, koji su po prvi put uključeni u program Univerzijade, ženski ragbi – 7 i sambo.

Reprezentacija Italije zauzela je 5 mesto po broju osvojenih medalja, obišla je SAD (40), Francusku (26) i Nemačku (19). To su zemlje, u kojima bi italijanski studenti sa zadovoljstvom studirali, a njihovim visokoškolskim ustanovama italijanski sportisti zavide zbog mogućnosti da se sportska karijera spoji sa nastavom. Međutim predstavnici štampe ovih zemalja došli su u Kazanj i pričali o Univerzijadi i mogućnosti Rusije da se prihvati organizacije bilo kojih velikih takmičenja.

Za Italiju, informacioni bojkot kazanjske Univerzijade bio je još žalosniji, jer je ona zemlja – osnivač studentskih igara. Ova ideja pripada sportskom aktivisti i predsedniku Međunarodne federcije studentskog sporta Primo Nebiolo, i još 1959. godine, u Torinu je održana prva Letnja Univerzijada. Od tada studenti – sportisti celog sveta su se takmičili u Italiji još 7 puta, na letnjim i zimskim Univerzijadama, čiji su domaćini bili Rim (1961. i 1973. godine), Sicilija (1997.), a zadnji put, pre sedam godina opet Torino, koji je postao prestonica zimskih Olimpijskih igara.

U decembru 2013. godine, isti praznik, koji sam zajedno sa novinarima celog sveta posmatrao u Kazanju, biće održan u Italiji još jednom. Pošto se slovenački Maribor odrekao od ovog prava zbog finansijskih problema, pravo na zimsku Univerzijadu je prešlo na italijanski Torino. Međutim, omladina Kazanja verovatno o tome zna više, nego njihovi italijanski vršnjaci.

Rikardo Pesarosi,