Tajni računi Sarajeva i teroristi sa bosanskim pasošima

Dugo vremena, jedan od glavnih sakupljača novca za muslimane u BiH je bio državljanin Sudana Elfatim Ali Hasaini, direktor kompanije "TWRA", sa sedištem u Beču od 1987. do 1995. On je, takođe, bio i jedan od organizatora posete Osame bin Ladena Sarajevu 1993 godine. Za te zasluge, gospodin Izetbegović mu je dodelio visoku državnu nagradu.

Preko računa Hasainija je prošlo 400 miliona dolara iz islamskih zemalja, namenjenih Aliji Izetbegoviću. Još jedna firma u Beču je pripadala Zagrebčaninu Salimu Šabiću. On je dvadeset godina bio povezan sa bogatim muslimanima, pa čak je i skupljao novac za izgradnju džamije u Zagrebu. Muhamed Ćatić - zagrebački biznismen, dugi niz godina je žive u Emiratima. Upravo je tamo sakupljao sredstva iz Bahreina, Katara, Omana, Kuvajta, Irana.

Pored njih, u ekipi "skupljača poreza" su se našli i Irfan Levaković i Salih Efendija Čolaković. Postojao je još jedan izvor prihoda - izbeglice i muslimanska dijaspora. Oni su bili primorani da svake godine šalju novac u Sarajevo. Prema nekim podacima, ovaj izvor je godišnje donosio muslimanskim političkim i verskim liderima u Sarajevu do 2 milijarde dolara.

Prema različitim procenama u bivšu Bosnu i Hercegovinu je od 1992. do 1995. je stiglo oko 80.000 dobrovoljaca iz muslimanskih zemalja (Avganistana, Alžira, Tunisa, Pakistana, Egipta, Irana, Sudana, Čečenije). Mudžahedini-plaćenici su lično učestvovali u ubijanju hiljada Srba. Čak je i lokalno muslimansko stanovništvo, u početku, bilo šokirano sofisticiranim metodama mučenja mudžahedina, masovnim silovanjima, korpama sa odrubljenim glavama i koncentracionim logorima u kojima su Srbi mučeni i ubijani.

Prema podacima iz pouzdanih izvora (zvaničnici misije UN i OEBS u Sarajevu i saradnici specijalnih službi Srbije), i danas u BiH ima nekoliko hiljada mudžahedina. Neki od njih su državljanstvo dobili ženidbom sa lokalnim devojkama, dok su drugi to pravo dobili kao poklon od Sarajeva. Sad su svi - zakoniti građani Bosne. Sve ovo se dogodilo pod ličnim nadzorom i uz podršku bivšeg ministra unutrašnjih poslova, a sada istaknutog biznismena Bakira Alispahića. Njega i danas nazivaju čovekom sa mračnom prošlošću. Pre rata je bio umešan u nezakonite poslove sa drogom i zlatom.

Zanimljivo je to da je do 1991. godine čitava Služba državne bezbednost Bosne brojila 800 ljudi, dok ih danas ima 2800. Svi su obučeni za izvođenje svih vrsta operacija, uključujući i terorističke.

Sada "lojalni građani", a do nedavno teroristi iz celog muslimanskog sveta, naseljeni su u centralnoj Bosni i žive u grupama u malim planinskim selima. Na početku rata, oni su doneli u BiH 30-40 vrsta eksploziva, potpuno nepoznatog porekla. Ovi ljudi mogu da, u bilo kom trenutku, krenu u diverzantske akcije i postavljanje novih mina na najneočekivanijim mestima, istovremeno krijumčareći oružje u zemlje Zapadne Evrope. Krajem '90-ih godina, instruktor bosanskih mudžahedina je bio Amerikanac Kevin Rafael Holt iz Vašingtona. On je prošao vrlo dobru vojnu obuku u Avganistanu i napredni kurs za diverzante u Pakistanu. Nekoliko puta je bio viđen i u Libanu.

Nekoliko baza za obuku terorista su bile pod kontrolom iranskih diplomata, pod okriljem raznih humanitarnih organizacija. Oni su obučavali svoje učenike, ne samo diverzantskim veštinama, već i pravljenju poklona u vidu igračaka i sladoleda, koji bi se kasnije ispostavili da su smrtonosni eksplozivi. Jedan od tih "humanitarnog univerziteta" za teroriste nalazio se na samo osamdeset kilometara od Sarajeva, u naselju Bakotići. Tu je živelo 200 teško naoružanih dobrovoljaca. I skoro svaki dobrovoljac iz Bakotića je imao odlične veze sa komandom sarajevske vojske

(Nastaviće se)

Konstantin Kačalin,