Koliko košta potcenjivanje Rusije kao ekonomskog partnera

U Letoniji je počeo program povratka u otadžbinu onih, ko je napustio republiku tražeći bolji život. Do 2016. godine za tu svrhu se planira utrošiti oko 4 i po miliona dolara. Bez obzira na evropske ambicije zvanične Rige, od 2000. do 2010. godine broj stanovnika se smanjio za 13 odsto. Više od 300 hiljada ljudi je otišlo u inostranstvo tražeći posao.

Odlazak sposobnog za rad stanovništva za Letoniju je prirodna pojava, jer nezaposlenost iznosi 12,5 odsto. Otprilike takav isti problem ima Litvanija, u Estoniji nezaposljenost iznosi 8 odsto. Ekonomija Letonije, mada demonstrira rast, i dalje se nije obnovila na prekrizne pokazatelje. U Estoniji u prvom tromesečju je registrovano smanjenje bruto-domaćeg proizvoda za 1 odsto. Komentar šefa odelenja zemalja i regiona Instituta Evrope RAN Vladislava Belova.

- Osnovni problem je konkurentnost nacionalnih ekonomskih subjekata. Postoje problemi sa unutrašnjim tržištima, ona su minimalna. Ono, što može nekako da bude realizovano unutar zemlje, često na izdržava konkurenciju na spoljnim tržištima. Zato nastaju problemi s radnim mestima, bankrotiranjem, traženjem niša od strane malog i srednjeg biznisa. Država ima malo sredstava za podršku malog i srednjeg biznisa. To je pre svega povezano s Mastriškim kriterijumima, koji predviđaju strogu kontrolu državnih troškova.

Što se tiče posledica evropske integracije za ekonomije zemalja Baltije, eksperti ih procenjuju rvzličito. Prekrizne dotacije od strane EU, s jedne strane, ozbiljno su povećale životni standard. Prosečna plata u Estoniji je bliska hiljadi evra. Međutim, s druge strane, Pribaltika je to platila ekonomskim suverenitetom. Ostaci još sovjetskog proizvodnog kompleksa su bili zatvoreni, kao i Ignalinska atomska elektrana. To je izazvalo deficit struje u tom regionu, rast tarifa i prepreka za razvoj biznisa.

Međutim, novi podsticaj bi pribaltičkim ekonomijama mogla dodati tešnja saradnja s Rusijom. Pre svega je reč o perspektivama, povezanim s trgovinom, ističe naučnik Instituta ZND Jekaterina Šivajeva.

- Rusija je za pribaltičke države, prirodno, ogromno tržište za realizaciju proizvoda. Osvojiti evropsko tržište je veoma složeno, tamo ima svojih proizvođača. Kada je u okviru Sovjetskog Saveza delovalo opštesavezno tržište, zdrava logika traži povratak tome. To bi imalo veliku budućnost i velike perspektive.

Kako su izračunali, naprimer, u Sankt-Peterburškovm državnom univerzitetu, danas dosta hladni odnosi sa istočnim susedom koštaju zemlje Baltije 10 odsto bruto-domaćeg proizvoda godišnje. Reč je o izgubljenoj vajdi, povezanoj sa smanjenjem investicija, neprodatim proizvodima poljoprivrede i industrije, kao i smanjenjem obima tranzita ruske robe. Korišćenje pribaltičkih luka se smanjuje, počev od 2003. godine. Pri tome su ranije tranzit i logistika iznosili oko 20 odsto bruto-domaćeg proizvoda Estonije i Letonije.

Leonid Gurjanov,