Gaspromnjeft započinje razradu nalazišta Badra

Vodeće ruske naftne i gasne kompanije uvećavaju svoje prisustvo u Iraku. Posle Luojla i kompanije Bašnjeft, realizaciji projekta pristupa Gasprom njeft. Još pre kraja ove godine ona treba da započne razradu nalazišta Badra.

Lideri svetske eksploatacije nafte aktivno učestvuju u naftnim i gasnim projektima u ovoj zemlji. Pri tome su rizici, politički i pravni, za one koji dolaze u Iraku prilično visoki. Ali i koristi su očigledne. Ruska kompanija po tom pitanju ispoljava odmerenost i opreznost. Kada postoji sopostotna sigurnost u bezbednost, tada one počinju aktivnije da rade, podvlači predsednik Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Genadij Šmalj.

- Irak po razmerama rezervi nafte zauzima jednu od vodećih pozicija. Osim toga, tamo su vrlo dobri rudarsko-geološki uslovi, visoka je produktivnost bušotina. Zato po pravilu rad u tim regionima, bilo da je to Irak, Saudijska Arabija ili Kuvajt, povoljan je za naftne kompanije i one rado tamo idu. A uzimajući u ozbir da je Saudijska Arabija vrlo zatvorena zemlja, Irak je danas najprivlačniji sa tačke gledišta ruskih kompanija. Mada retko prođe dan bez terorističkih aktova, ali što se tiče objekata naftne i gasne indusrije, tamo je više ili manje mirno u poslednje vreme.

Pomalo drugačije gleda na problem rada u Iraku i rizike direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov. Formalno Irak je jedna zemlja, aliu suštini severni regioni, Kurdistan, to je nešto poput autonomije. Oni sami sklapaju ugovore za razradu nalazišta nafte na njihovoj teritoriji. I uslovi su tamo povoljniji, nego u ugovorima koje potpisuje centralna vlada. Gasprom njeft ima ugovore i u Kurdistanu i sa centralnom vladom. Ugovor povodom nalazišta Badra potpisan je sa centralnom vladom, ističe ekspert.

- Tamo je smisao u tome da kompanija koja vadi naftu ne dobija je za prodaju, već dobija izvesnu sumu prihoda. Na račun toga što je cena proizvodnje među najjeftinijim u svetu, to je povoljno. Što se tiče teškoća, mi svakog dana čujemo za nove terorističke akte.

Nije malo važno ni to što je u zemlji ozbiljna konfrontacija šita i sunita. I pitanje je koliko će ona jačati. Od toga zavisi sudbina investicija, smatra ekspert. Ako započne pravi građanski rat, biće teško vaditi naftu u takvim uslovima. U krajnjoj liniji to će sigurno biti skuplje, pošto će mnogo sredstava i snage morati da se troši na bezbednost. To je glavni faktor rizika u Iraku. Ipak već treća ruska kompanija dolazi u Irak. Znači, poslovna klima u ovoj zemlji se poboljšava, a iračke vlasti aktivno rade na tome da privuku investitore i da učine njihov rad bezbednim, ističe Genadij Šmalj.

- Mislim da to nije finiš, naprovi, mnoge druge ruske kompanije, posebno vezane za radove na bušenju, na primer, Sibirska Severna kompanija, usmerene su na to da krenu u Irak. Tim pre što je tamo prilično veliki obim radova.

Još pre rata u Persijsom zalivu između SAD i Iraka 1991. godine u toj zemlji je radilo nekolko desetina hiljada ruskih stručnjaka, između ostalog na sirovinskim projektima. Što se tiče kompanije Gasrpom njeft, ona nije došla juče u Irak, već zajedno sa Lukojlom, i pre nego što pristupi eksplataciji, investirala je sredstva u bušotine, geološko izviđanje i mnogo toga drugog. Projekt Badra je sračunat na 20 godina eksploatacije.

Oleg Nehaj,