MAKS-2013: evolucija se povlači unutar

Aviosalon MAKS-2013 koji se otvara 27. avgusta, obećava mnogo novina, ali usavršavanje tehnike odlazi „unutar“. Mogućnosti aviona, helikoptera, bespilotnih letelica i sistema PVO rastu pre svega na račun usavršavanja opreme, povećanja produktivnosti i usavršavanja sistema razmene informacija.

Novo lice tehničkog progresa

Praktično sav razvoj avijacije tokom prvog veka njenog postojanja bio je neraskidivo vezan sa rekordima brzina, dometa, visine, dužine leta, nosivosti letelica. Uglavnom su granični parametri odgovarajućih pokazatelja bili dostignuti 60-ih i 70-ih godina prošog veka, posle čega je rekordna aktivnost osetno pala, a rok službe aviona, kako pojedinih jedinica, tako i platformi u celini, naglo je skočio. U retkim izuzecima ni jedan od posleratnih tipova aviona američke i sovjetske razrade nije služio manje od 30 godina, danas raste broj platformi koje su trajale pedeset godina u stroju u eksploataciji, a ponekad i u seriji. Šta više, očigledno je da niz najuspešnijih razrada ima šansu da dočeka stogodišnjicu, ostavši u stroju i koristeći se prema direktnoj nameni.

Uporedo sa tim progres avijacije se ne zaustavlja, ali njegovo lice se ozbiljno promenilo. Usavršavanje letelica teče putem razvoja opreme, uvođenja na postojeću platformu ekonomičnijih motora, snižavanja uzletne mase razrađenih pre 30 godina modela na račun novih materijala i slično. Uzroci takvih promena su prilično prosti – dostignuta granica karakteristika na postojećoj fundamentalnoj bazi, koja određuje stanje današnje avionske industrije, ne ostavlja alternativu unutrašnjem usavršavanju letelica. Jedan od glavnih proboja poslednjih decenija već je postao razvoj bespilotnih letelica – uklanjanje čoveka omogućilo je da se naglo smanje gabariti i masa letelice, u mnogome određeni potrebom održavanja života i radne sposobnosti pilota. Uporedo sa tim oslanjanje na leteće robote ne može da bude apsolutno, razvoj radioelektronskog ometanja ne dozvoljava garantovanje potpune sigurnosti bespilotnih letelica i drugih sličnih sitema u sudaru dve zemlje koje poseduju razvijene oruđžane snage, uključujući jediice elektronskog ometanja.

To navodi da se nastavi usavršavanje pilotiranih aviona, koji postaju, zahvaljujući savremenoj elektronici, univerzalni borci, sposobni da rešavaju čitav spektar zadataka, koje je ranije delilo nekoliko klasa letelica.

Već sada možemo da se divimo višeslojnosti savremene avijacije. Stojeći pod krilom Tu-95 projektovanog 40'50-ih godina, mada su se konkretni Tu-95MS gradili već 80-ih godina, možemo da vidimo u vazduhu lovac pete generacije T-50. Nema često čovek priliku da bude svestan da je centar istorijske veze čija dužina može da premaši vek i po, ali ovde i sada mi možemo to da učinimo. Kada je započelo projektovanje Tu-95, većina današnjih penzionera nije išla još ni u školu. Kada poslednji T-50 bude otpisan kao zastareo, većina sadašnjih učenika će varovatno imati odrasle praunuke.

Ilija Kramnik,