Radna poseta od strateškog značaja

U utorak je Vladimir Putin vodio u Bakuu pregovore s azerbajdžanskim kolegom Ilhamom Alijevim. Na dnevnom redu su svi pravci saradnje – od energetike do humanitarnih projekata.

300 kilometara - nešto manje od širine Kaspijskog jezera - upravo je takav domet raketa korvete «Dagestan». U utorak uveče posle zvaničnih pregovora Vladimir Putin i Ilham Alijev su razgledali ponos ruske Kaspijske flotile, brod, koji je bez premca među prikaspijskim državama. Dagestan, kao i artiljerijski brod Volgodonsk, stigli su u Baku dan pre posete predsednika Rusije. Posle razgledanja broda od strane dva lidera, saznalo se da je nacionalna pripadnost kapetana Dagestana Azerbajdžanac. Prema rečima Vladimira Putina, takvo poklapanje je jarka ilustracija bliskih odnosa, koji povezuju Moskvu i Baku.

- Tokom dužeg vremena smo živeli u sastavu jedinstvene države, to, bezuslovno, nije moglo, a da se ne odrazi na našim nacionalnim osobinama, na našoj kulturi, to su uzajamno pronicanje, uzajamno dopunjavanje, uzajamni razvoj. I to praktično u svim sferama.

Razgledanje broda, zajednička večera i šetnja po večernjem Bakuu, - to je sve kasnije. Pre toga su bili pregovori u uskom sastavu, uz učešće delegacija. U sastavu ruske delegacije su ministri inostranih poslova, odbrane, energetike, transporta, ekonomije, što jasno svedoči koliko je opširan bio dnevni red pregovora. Oni su bili održani u rezidenciji Ilhama Alijeva Zaguljba između stabala nara sa pogledom na Kaspijsko jezero, koje je u vreme žege u nekoj sumaglici. Budućnost Kaspijskog jezera, saradnja priobalskih država su pitanja, koja imaju veliki značaj, - istakao e Vladimir Putin.

- Mi smo zainteresovani da bi ovaj region bio region mira, sarade. Ovde ima mnogo nerešenih problema: oni obuhvataju pitanja bezbednosti, granica, očuvanja biološke raznovrsnosti Kaspijskog jezera. Mi smo životno zainteresovani da bi se sva ta pitanja rešavala uz učešće svih prikaspijskih država.

Prema rezultatima pregovora potpisano je 6 dokumenata. Među njima je sporazum o saradnji među glavnim naftnim kompanijama dve zemlje – Rosneft i Državne naftne kompanije Azerbajdžana (GNKAR). Vdadimir Putin je istakao posebnu ulogu zajedničkih projekata u energetici.

- Rusija i Azerbajdžan su krupni međunarodni igrači u energetici, ostvaruje se recipročna saradnja u tom pravcu. Obim rada je mnogo velik, te ima tendenciju da se širi. Danas, kao što znate, potpisani su sporazumi, koji imaju perspektivu za 15 do 20 godina. Dakle, formira se dobra baza za saradnju za više godina unapred.

Naftni džinovi imaju strateške planove: formiranje mešovitog preduzeća na paritetnim načelima, koje bi se bavilo istraživanjem i razradom nalazišta na teritoriji Rusije i Azerbajdžana. Dalje će se Rosneft i GNKAR baviti razradom uzajamnih isporuka, kupoprodaje nafte i razmenom aktiva. Saradnja će proširiti područje delatnosti kompanija.

U okviru sporazuma se ne navodi, koja će nalazišta zajedno razrađivati kompanije. Međutim, analitičari pretpostavljaju da je među eventualnim projektima projekat Apšeron na epikontinentalnom pojasu Kaspijskog mora, čije se zalihe procenjuju u 350 milijardi kubika gasa. Ilham Alijev je nazvao potpisane sporazume novom stranom u saradnji dve zemlje. To nije samo protokolarna izjava, - ističu eksperti, jer je još u maju Azerbajdžan jednostrano obustavio tranzit nafte kroz naftovod Baku-Novorosijsk. Danas, ističu analitičari, mogu da počnu pregovoroi o obnavljanju isporuka, kao i pregovori o učešću Rosnefta u razradi drugog nalazišta Šah-Deniz, gde već radi ruski Lukojl.

O aktivnom razvoju ekonomskih veza svedoče cifre robnog prometa. U postkriznoj 2012. godini on je porastao skoro za 50 odsto, - istakao je ruski lider. Jedna od glavnih sfera saradnji je vojno-tehnička. Karakteristično je da je prema rezultatima pregovora Ilham Alijev prvi put oglasio obim kupovina ruskog naoružanja – više od 4 milijarde dolara. Taj obim ima tendenciju rasta, - istakao je predsednik Azerbajdžana.

Međutim, partnerstvo Bakua i Moskve sačinjavaju ne samo nafta, oružje ili finansije. Razvoj humanitarnih veza je bio i ostaje prvostepeni za naše zemlje, - istakao je Vladimir Putin. Prema njegovim rečima, u Azerbajdžanu se veoma pažljivo odnose prema razvoju ruskog jezika, očuvanju obrazovanja, zajedničkom radu u toj sferi. Jarki primeri toga su obrazovni projekti: danas u ruskim visokim školama studira oko 6 hiljada studenata iz Azerbajdžana. 2012. godine je proradio novi školski blok Bakinske filijale MDU Lomonosov. Razvoj tog partnerstva će postati jedna od glavnih tema Bakinskog međunarodnog humanitarnog foruma, koji će biti održan u jesen. Ocenjujući rezultate pregovora, koji su vođeni na ruskom jeziku, Ilham Alijev je izjavio da je sva pitanja, a čak i eventualne probleme, uspelo razmotriti u najpoverljivijem tonalitetu.

- Imali smo živu razmenu mišljenja po svim pitanjima u prijateljskoj, otvorenoj, veoma srdačnoj atmosferi, razmotrili smo najvažnija pitanja bilateralnih odnosa. Poseta predsednika Rusije Azerbajdžanu je bila veoma važan događaj.

U jesen će azerbajdžanski brodovi imati uzvratnu prijateljsku posetu ruskoj luci na Kaspijskom jezeru – Astrahanu.

Polina Černica,