Srbija učestvovala u litiji povodom 400-godišnjice Doma Romanovih

Ova godina protiče u znaku 400-godišice Doma Romanovih. Kulturne manifestacije posvećene tom jubilarnom datumu održane su ne samo u Rusiji, već i u nekim zemljama Evrope, sa kojima je bio povezan život carske dinastije.

Povodom ovog jubilarnog datuma bila je priređena i litija od Sankt-Peterburga do Jekaterinburga. Ona je trajala dva i po meseca, od 7. aprila do 17. jula, dana ubistva carske porodice. U njoj su učestvovali ljudi ne samo iz Rusije, već iz Belorusije, Ukrajine, kao i Srbije. Za učesnicu litije Jekaterinu Vasiljević koja je prevodila radove Svetitelja Nikolaja Srbskog to je bilo vrlo važno.

- Već sam prevodila na ruski Ohridski prolog svetitelja Nikolaja Srbskog. Tek sada su knjigu odštampali u štampariji u Batajnici. Jer mnogi Rusi dolaze u Srbiju. I kada odlaze u knjižare važno im je da bude literatura na ruskom. Uskoro će moj prevod ove knjige izaći i u Rusiji. Izdavački savet ju je već preporučio za čitanje.

Jekaterina Vasiljević je sama boravila u Srbiji. Posebno se seća Pećke Patrijaršije.

- Znamo da tamo ima 20 monahinja, u toj enklavi koju čuvaju američki vojnici. Lično poznajem igumaniju Fevroniju. Videli smo kako tamo žive monahinje, razgovarala sam sa njima. I posebno nas je začudila snaga duha koja je svojstvena tim ženama.

Jedan od učesnika Litije posvećene 400-godišnjici Doma Romanovih bio je srbski četnik Milutin Malošić iz Peći.

- On je bio sa nama od samog početka, išao je i molio se za Srbiju. Između ostalog zanimljivo je da on najviše poštuje svetog Aleksandara Nevskog, to je vrlo retko za Srbiju. Zato, stigavši u Rusiju, prvo je otišao u Aleksandro-Nevsku Lavru kako bi se poklonio njegovim moštima. Vrlo dirljivo za nas je bilo da vidimo kako Srbin poštuje našeg ruskog sveca. Šta više, on se vratio tamo i posle litije i zahvalio se Aleksandru Nevskom na pomoći koju je pružao tri i po meseca.

Učesnici litije su prošli mnogo gradova i sela Centralne Rusije i podnožja Urala. I nije im uek bilo lako.

- Litija je bila vrlo teška, morali smo da preživljavamo mnogo teškoća. Ona je počela početkom aprila, kada je u Rusiji još bio sneg, i bilo je hladno. A tamo je bilo penzionera. Na početku puta bilo je 40 ljudi, do kraja je stiglo samo 20. Ali bilo je prijatno kako su ljudi jedni drugima pomagali, kada su noge nažuljane ili mišići upaljeni i ne daju ti da napraviš ni korak. Ljudi su se odnosili jedni prema drugima sa velikim razumevanjem.

Najvažnija svečansot ih je očekivala u Jekaterinburgu.

- Tamo je bila noćna liturgija, zatim smo noću, preko šumskih staza, krenuli po gradu na Ganinu jamu, gde su bili ubijeni Romanovi. Sa jedne strane osećaj je bio težak. A sa druge poštovanje carske porodice kao svete pretvara tu težinu u neku radost. To je dvojaki osećaj kada se iz bezdana podižeš na nebeske visine. To je prosto neobjašnjivo. Treba reći da je nama Rusima vrlo dragoceno iskustvo srbskog bogomoljskog pokreta koji je predvodio svetitelj Nikolaj u vreme između dva rata. Vreovatno u istoriji Crkve to je bilo neponovljivo. I meni se čini da u Srbiji, kao i rusiji, tradicija litija treba da se preporodi.

Milutin Malošić već planira da organizuje pohod posvećen 900-godišnjici dinastije Nemanjić. On treba da protekne od 21. septembra do 4. oktobra i da se završi u Peći. Ako, rekla je Jekaterina Vasiljević, bude osiguran KFOR, svi će doći tamo. Ako ne, njegovi učesnici će na granici sa Kosovom predati ikonu ikonopisca Rjabova Sveta trojica na poklon Pećkoj Patrijaršiji.

Grigorij Sokolov,