Skulptor Grigorij Potocki

Danas je kod nas u gostima skulptor, slikar Grigorij Potocki: džentlmen, vredni radnik, čovek neobične stvaralaške fantazije. Grigorij Potocki je postavio više od 80 spoemnika u čitavom svetu, između ostalog u Makedoniji i Srbiji. Njegovi skulpturalni i slikarski radovi se nalaze u privatnim kolekciajma mnogih poznatih ličnosti, između ostalog Emira Kusturice.

O svom stvaralaštvu Girgorij Potocki je govorio specijalom dopisniku Ani Delicijevoj, koja je posetila njegov atelje u centru Moskve.

- Sve što se s tobom dešava uvek je spontano, slučajno. Imam želju da radim, da idem u susret nečem dobrom. I kao rezultat će biti umetničko delo. Jednom mi je u goste svratio makedonski ambasador Risto Nikovski. Rekao je: postoji zemlja kao što je Makedonija, dođi, napravi nešto za nas. Ja sam se vrlo začudio toj jednostavnosti i demokratičnosti. Rekli su mi da će tamo biti simpozijum na kojem se okupljaju umetnici iz čitave Evrope u gradu Strumica. Umetnicima su dali glinu, boje – radite šta hoćete. Ideja je bila da napravim bistu predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog koji je poginuo u avionskoj nesreći. Rekao sam da mi treba dve tone gline. Pojavila mi se ideja: Makedonija je pobeda, viktorija. I uzeo sam za osnovu englesko slovo V. Na jednoj koloni je Boris Trajkovski, njegova bista, a druga strana slova je majka Makedonija. U rukama nosi krst – pravoslavlje. Tako se pojavio ne samo spomenik poginulom predsedniku, već i lik Makedonije. I svi su toliko prožeti tim likom da su na šestometarskom postolju napisali naziv zemlje.

Grigorij Potocki ima još jedan makedonski sa zajedničkim balkanskim kontekstom, u stvari čak širim.

- Jer u stvari to se desilo na Balkanu, to je bio pravi genocid kada su odjednom ljudi jedne nacionalnosti krenuli protiv drugih. Još juče to je bila zemlja. Ljudi nisu imali razloga za neprijateljstvo i odjednom se to desilo. Kakve su bile izazvane podzemne sile da se desilo nešto tako da ljudi počnu na desetine, na hiljade da ubijaju jedni druge... Pomislio sam da je ispravno postaviti spomenik genocidu. Pošao sam od svog spomenika jermenskom kompozitoru Armenu Hačaturijanu Ples sa sabljama. Tada sam odjednom shvatio kako igraju sa sabljom: pada jedna glava, druga, treća; rasporeni stomaci trudnih žena, rzanje konja... uzvici pobednika... milion i po ljudi. Tako je bilo za vreme genocida Jermena. Na Balkanu je poginulo na desetine hiljada. I napravio sam spomenik: glava klizi po stubu, po kičmi, glava sa trnovim vencem. Ona je probodena kopljem koje se jednim krajem upire o liru kojom puza zmija – zlo. Kada je izvršeno neko zlo, ljudi to uvek pamte. I kad god da je izvršeno to zlo, ona će uvek biti kažnjeno.

Takođe u Makedoniji stoji spomenik Juriju Gagarinu i žrtvama šumskih požara. Četiri moja rada u maloj zemlji – smeška se Grigorij Potocki.

U narednom delu vratićemo se razgovoru sa poznatim ruskim skulptorom, na redu je Srbija.

Ana Delivijeva,