Albanske skice: naivnost u vrednosti od 1,5 milijarde dolara

23. juna 2013. godine Demokratska partija Albanije, jedna od dve vodeće političke snage u zemlji, izgubila je na izborima. Političkoj karijeri Sali Beriše najzad je došao kraj. Beriša, koji je na vlasti od 1992. godine sa prekidom 1997-2005. godine, 23. juna je obavestio javnost da napušta rukovodstvo Demokratske partije, i pritom je izjavio da je protekle dve i po decenije bio sluga svoje države i da smatra to najvećom privilegijom u životu. Vođa pobedničke Socijalističke partije Albanije Edi Rama nedavno je objavio sastav nove vlade. Sredinom septembra vlada počinje sa radom.

Početkom 1997. godine, kada su u Albaniji počeli najtragičniji događaji, stigao sam u Tiranu. Obišao sam praktično celu zemlju i svojim očima video šta se dešavalo sa državom, kojom je rukovodio demokrata Sali Beriša. Predlažem čitaocima «Glasa Rusije» fragmente «Albanskog dnevnika 1997. godine».

Albanci su skupo platili svoju naivnost. Uz pomoć, prema mnogim tvrdnjama, italijanske mafije, ionako siromašan narod je bio obmanut za 1,5 milijardu dolara. Model finansijske piramide, primenjen početkom 1997. godine u Tirani i Vlori, prethodno je bio ispitan u Napulju. Lokalni novinari su mi govorili, da su u pozadini bili poznate ličnosti i stručnjaci u oblasti finansijskih mahinacija iz «Koza Nostre». I dok su Italiji na takve afere već navikli, u Albaniji, gde je do nedavno vladala socijalistička diktatura, i demokratija je napravila tek nekoliko koraka, pritom često ne baš uspešnih, za većinu prevarenih štediša to je bila prava tragedija.

Osim toga počeli su masovni nemiri i sukobi sa policijom, u kojima je bilo i ljudskih žrtava. Nekoliko desetina Albanaca izvršili su samoubistvo. Neki Nazmi Mali, zbog duga od 230-000 dolara, koji je nameravao da vrati od obećanih prihoda iz banke, koja je pukla u jednom trenutku, izvršio je samoubistvo. Njegov zemljak iz Elbasana bacio se sa terase. Nesretnik je uložio sve svoje pare, zarađene tokom više godina teškog rada u Grčkoj. U demonstracijama u lučkom gradu Vlori poginulo je 3 osobe, doke je 150 ranjeno. Albanska opozicija je podržavala prevarene štediše i na talasu narodnih protesta želela je doći do vlasti. Opozicija je tvrdila, da je i predsednik Albanije Sali Beriša profitirao na finansijskoj piramidi i koristio je mahinatore za postizanje svojih političkij ciljeva.

Sve je počelo nakon što je televizija emitovala nekoliko reklama, prema kojima jedna banka daje ogromne dividende na svoje hartije od vrednosti. Ljudi su počeli da prodaju stanove, zemlju, kola i da zauzimaju mesto u kilometarskim redovima da bi uložili novac radi kamata. Obećano im je mnogo, i, naravno, nisu ništa dobili. U Albaniji, gde je prosečna mesečna plata svega 30 dolara, gde i članovi vlade dobijaju nekih 100 dolara, preduzimljivi kriminalci dobro su profitirali.

U zemlji je u januaru 1997. godine bilo 400.000 nezaposlenih i isto toliko ih je radilo u unostranstvu, prvenstveno u susednoj Grčkoj. Tirana nije znala šta da preduzme, da bi smanjila tenziju i narodno nezadovoljstvo. Vlada je pokušala da optuži strane novinare da oni lažno informišu o događajima. Tvrdila je da niko od učesnika protesnih akcija ne zahteva promenu vlasti, nego samo žele da dobije od mahinatora svoje pare. Međutim oni su želeli i jedno i drugo. Nije slučajno, što su demonstranti sve češće izlazili sa devizama «Dole predsednik Beriša» i «Vratite nam ukradeno».

Ličnost albanskog predsednika, koji je za 5 godina vladavine zemljom uspeo da otvori za Evropu pre toga zatvorenu i prekrivenu bunkerima i atomskim skloništima zemlju, zanimala je mnoge analitičare. Sali Beriša, bivši lekar diktatora Envera Hodže, sjajan kardiolog, rođen je 15. oktobra 1944. godine na granici sa Kosovom, u mestu Tropa. Školu i medicinski fakultet je završio u Tirani. Stažirao je u Francuskoj, gde je i postao poznati naučnik, napisao niz knjiga iz kardiologije, vladao je francuskim, italijanskim, engleskim i ruskim jezikom. Njegova žena Lirija takođe je lekar. Imaju dvoje dece.

Beriša se teško može nazvati naivnim: upravo on je 1980-tih godina stao na čelo antikomunističkog studentskog pokreta, koji je doveo Albaniju do prvih višepartijskih izbora 1991. godine. Demokratski parlamenat dobio je znatno više poslaničkih mesta, nego komunisti. Godine 1992. Beriša je postao predsednik. Delili su brojna obećanja i veoma sporo ih sprovodili u život. Pragmatičnom predsedniku bio je odlično poznat značaj strateškog položaja zemlje i veliki interes prema Albaniji od strane SAD i Evrope. Onaj, ko kontroliše Otranski moreuz, biće gazda situacije na celom Jadranu i biće u mogućnosti da nameće svoja pravila igre Italiji i Hrvatskoj. Demokrati su bili do te mere spremni da otvore vrata zapadnim vrednostima, da su zaboravili ranije komunističke tradicije svoje zemlje.

Konstantin Kačalin,