Povratak Rosatoma u Finsku

Državna korporacija Rosatom do kraja ove godine može da potpiše ugovor s finskom energetskom kompanijom Fennovoima o izgradnji atomske elektrane Hanhikivi-1. Već su usklađeni parametri tog sporazuma. Prema predlogu, koji će biti upućen deoničarima finske kompanije, Rosatom će postati koinvestitor atomske elektrane. Ulaganja ruske korporacije mogu da iznose 2 milijarde dolara. Rusija računa da će vratiti investicije na račun prodaje struje.

Ruske atomske tehnologije su dobro poznate u Finskoj. Već u toku više godina u toj zemlji uspešno radi atomska elektrana Lovniza. Problema sa realizacijom struje, koju će proizvoditi nova atomska elektrana, neće biti, bez obzira na to, što su za tržište struje u Finskoj karateristična kolebanja cena, - istakao je u intervu Glasu Rusije zvanični predstavnik kompanije Rosatom Sergej Novikov.

- Jedna od ključnih osobina tog projekta je to, što će deoničari kompanije Fennovoima, odnosno, industrijska preduzeća Finske, kupovati čitavu struju, koju izradi atomska elektrana, po ceni koštanja radi potreba sopstvenih preduzeća. Zato nema problema sa realizacijom struje u tom projektu. Ako Rosatom bude učestvovao sa 34 odsto deonica u osnivačkom kapitalu buduće elektrane, on će moći da pretenduje na struju te elektrane u cilju njene prodaje. Međutim, uslove moraju da razmotre deoničari Fennovoima. U slučaju odobrenja kompanija može da potpiše ugovor s Rosatomom.

Obim investicija Rosatoma u skladu sa razmerom paketa može da iznosi 2 milijarde dolara. Učinkovitost tog projekta je obezbeđena time, što će čitava proizvedena struja naći svog potrošača. Danas Rosatom, kao i druge kompanije, teži da vodi projekte za izgradnju atomskih elektrana u inostranstvu prema šemi gradi-vladaj-eksploatiši. Međutim, mnogo toga zavisi od uslova tendera u svakoj konkretnoj zemlji, - ističe Sergej Novikov.

- U takvim zemljama, kao što su Mađarska i JAR, može da se govori o šemi projekta tek onda, kada su objavljeni uslovi tendera. Sve zavisi od toga, šta će odlučiti vlade tih zemalja, te šta će za njih biti prvostepeno. Što se tiče projekta u Turskoj, u skladu s međuvladinim sporazumom sa prva dva bloka 70 odsto struje se isporučuje prema fiksiranoj ceni, 30 prema ceni, koju formira tržište u momentu prodaje. Sa trećeg i četvrtog bloka obrnuto: 30 odsto prema fiksiranoj ceni, ostalo je na slobodnom tržištu.

Najveće perspektive šema gradi-vladaj-eksploatiši ima u zemljama, gde atomske energetike još nema ili ona tek počinje da se razvija. U Češkoj, naprimer, postoji sopstvena krupna generirajuća kompanija sa iskustvom eksploatacije atomskih elektrana. Teško da je ona zainteresovana za realizaciju takvih proata, - ističe ekspert Instituta energetike i finansija Sergej Kondratjev.

- Kada je reč o zemljama, koje nemaju atomsku energetiku, kao što su Indonezija ili Bangladeš, s kojom Rosatom ima okvirni sporazum o izgradnji elektrane, za njih je šema gradi-vladaj-eksploatiši jedina moguća, jer nemaju stručnjake za eksploataciju, ni organizacionu infrastrukturu.

Ugovor za izgradnju u finskoj energetskog bloka sa kapacitetom 1200 megavata, prema ruskom projektu može da bude potpisan do kraja ove godine. Reč je o projektu Rosatoma AES-2006 sa vodo-vodenim energetskim reaktorom. To je najmoderniji od postojećih modela reaktornih uređaja u svetu, koji potpuno odgovara normama MAGATE-a. Planira se razmestiti atomsku elektranu Hanhikivi-1 u Severnoj Ostrobotniji. Teren za elektranu je izabran pre dve godine.

Oleg Nehaj,