Znamenja Dejana Mandelca stigla u Moskvu

Uz blagoslov arhimandrita hrama svetih apostola Petra i Pavla, episkopa Moravičkog Antonija, u Podvorju srpske patrijaršije u Moskvi 11. semptembra će se otvoriti izložba ikonopisnih radova srbskog slikara i umetnika, Dejana Mandelca. Na izložbi će biti predstavljeno 9 ikona uključujući i one retke koje ranije nisu izlagane. Ruska publika će prvi put videti srbski savremeni ikonopis koji se odlikuje zadivljujućim nivoom kvaliteta i izražaja. Izložba srbskih ikona u Rusiji treba da još jednom podseti na zajedničke tradicije dva prijateljska naroda koje su utemeljene još u Vizantiji.

Ikonopisac, slikar, grafički dizajner, Dejan Mandelc završio je Akademiju umetnosti i konzervacije Srpske pravoslavne crkve. Njegov učitelj ikonopisa je bio jedan od napoznatijih pravoslavnih slikara, protojerej doktor Stamatis Skliris. Umetnik se koristi vizantijskim sistemom i istovremeno elementima savremenih pravaca u slikarstvu. Na takav način slikar je pronašao svoj lični izraz. Dejan je oslikao 5 ikonostasa u pravoslavnim hramovima u Saranovu, Aranđelovcu, Smederevu, Beloj Palanci i Mladenovcu kao i veliki broj radova zidnog slikarstva i ikona u crkvama širom Srbije. Radovi Dejana Mandelca su izlagani samostalno 9 puta, mnogobrojne su grupne izložbe u zemlji i inostranstvu.

Profesor Goran Janićijević docent na katedri za Freskopis Visoke škole Akademije Srpske Pravoslavne Crkve za umetnosti i konzervaciju kaže o ikonopisu Dejana Mandelca sledeće:

- Harmonizovani odnos hijeratičnog i narativnog u ikoni kao slici-znaku, pokazuje zrelost autora kroz temporalnu skalu prošlo-sadašnje-buduće, svedočeći razvijenu liturgijsku svest i iskustvo u kojima se ubedljivo pokazuje večno u istorijskom. Biblijske i žanr scene svoju ikoničnost tačno pokazuju u spoju budućeg, nezalazećeg svetla koje otkriva elisejsku orijentaciju i pretvarano u božanskoj egzistenciji, kao povratak u prapostojbinu duha. Ikone Dejana Mandelca, u tom kontekstu, jesu znamenje uznošenja istorijske stvarnosti u večni relikvijar Tvorca. Teme nisu prethodno smišljene, tako da je opus oslobođen misaonih konstrukcija i projekcija, što otvara vrata za događanje umetnosti. Ona se pojavljuje u sadejstvu kontemplacije i doživljaja, u nematerijalnoj misli i materiji oblika. Formalno posmatrano, reč je o radovima sa uravnoteženim odnosima kolorističkih i tonskih rešenja, tako što prvi pokazuju realno u kontekstu pre, sada i posle, a drugi, idealno u sintetičnom povezivanju vremena kao znamenja u pre-figurativnom i otkrivenom u večnosti. Dinamičan spoj lirskog i ekspresivnog najubedljivi je u komparativima potslik – osvetljenje, gde se snažni izrazi spajaju u sliku, koja pomoću njih oživljava. Tako predstavljen život jeste znamenje onoga kome se u ljubavi nadamo i u koga verujemo.

Izložba Dejana Mandelca će trajati od 9. do 27. septembra u prostorijama Podvorja srpske pravoslavne crkve u Moskvi.

Vesna Semičastnova,