Peto bijanale aktualne umetnosti: van granica vremena i prostora

Još pre zvaničog otvaranja petog Moskovsog bijenala savremene umetnosti počeo je da radi njegov specijalni program. Četrdeset pet projekata uveravaju nas da aktualno umetničko stvaralaštvo nema ni tematske, ni žanrovske, čak ni geografske granice.

Veza umetnika sa muzičkom subkulturom u slikarskim i skulpturalnim radovima istražuje na platformi Vinzavoda u Moskvi izložba Hevi metal. A prestonički Novi Manjež pokazuje radove autora iz 20 zemalja, koji u raznim tehnikama i žanrovima interpretiraju problem ekonomske krize. Nula performans. Diskretni šarm krize – tako se naziva izložba. Nova platforma Moskovskog bijenala pojavila se u Murmansku, pri tome na neočekianom mestu – na palubi prvog atomskog ledolomca Lenjin koji je usidren u toj velikoj luci u Barencovom moru. Tema ekspozicije je veličanstvenost i moć legendarnog broda. Komesar bijenala Josif Bakštajn smatra da takva raznovrsnost izložbi čini festival privlačnim za razne posetioce.

- Spajanje sličnih značajnih projekata oko Moskovskog bijenala stvara novi stepen integrisanosti moskovskih umetničih krugova i govori o tome da oni postaju sve zreliji, profesionalniji.

Jedan od specijalnih projekata – Rekonstrukcija, otvoren je u moskovskom Kulturnom centru Jekaterina. Naziv nosi bukvalni smisao – to je rekonstrukcija poslednje decenije 20. veka u slikarstvu i grafici, instalacijama i videomaterijalima, arhivskim člancima i najavama programa. Sve zajedno demonstrira neviđeni intenzitet umetničkog života Moskve tih godina. I zadatak projekta Rekonstrukcija je da osmisli taj fenomen, kaže koordinator izlobže Jelena Selina:

- Vrlo je važno proučiti ovu stranicu, zato što svi naši današnji problemi, uspesi ili neuspesi, rođeni su 90-ih godina. To je smena umetničke paradigme, blistava i ravnopravna borba predstavnika konceptualne škole i onih koji su ih smenili. Druga linija napetosti je različito razumevanje savremene umetnosti.

Nove umetničke strategije i prakse razvijale su galerije – u Moskvi ih je otvoreno nekoliko odjednom. Između ostalog, platforma za eksperiment je mogla da bude bilo šta: noćni klub, foaje bioskopa ili jednostavno ulica. Na primer: u sobi potopljenoj blatom postavljene su daske po kojima može da se hoda – isto kao na slici Jurija Pimenova Svadba u sutrašnjoj ulici iz 1962. godine. Vreme hruščovskog otopljavanja, mladenci idu novogradnjom u nadi da ih čeka bolji život, komentariše autor instalacije Dmitrij Gutov.

- Početkom 90-ih postojao je tačno takav osećaj: otišla je sovjetska vlast i čeka nas nešto neobično, sve je čudovišno, ali atmosfera je laka, poletna.

Brzo su se menjale i realije. Na primer, nestale su tek što su se pojavile razne trgovačke tezge kojima je početkom 90-ih bila prekrivena čitava Moskva. Ali umetnica Tatjana Heksler je stigla da dokumentuje ovaj divlji kič na fotografijama. One su svojevrsna metafora aktualne umetnosti poslednje decenije 20. veka. nestabilne, žive, spremne na stalne promene.

Jelena Andrusenko,