Ukratko o Olimpijadi

Olimpijski generali

Rodonačelnik olimpjskog pokreta u Rusiji je bio general Aleksej Dmitrijevič Butovski. Nakon što se penzionisao, razradio je kurseve specijalne gimnastike za vojnike i predavao je u raznim obrazovnim ustanovama. 1892. godine one se upoznao sa Pjerom de Kubertnom, a dve godine kasnije je podržao njegovu ideju o održavanju Olimpijskih igara. Postao je član Međunrodnog olimpijskog komiteta(MOK), koordinirao je prvim Igrama 1896. godine u Atini i napisao hroniku. Jedino što Butovski nije uspeo bila je organizacija Olimpijskih igara u Rusiji.

Delo Butovskog je nastavio drugi ruski vojnik - grof Georgij Ivanovič Ribopjer. Bio je član MOK 13 godina i za to vreme je uspeo da u olimpijski program uključi rvanje i dizanje tegova. 1908. godine, Ribopjer je u olimpijski London doveo 5 ruskih sportista. Troje se vratilo sa medaljama. Prvo olimpijsko zlato za Rusiju je osvojio klizač Nikolaj Panin-Kolomenkin. Dve druge medalje su osvojili ruski rvači. Olimpijski komitet Rusije bio je osnovan 1911. godine. Na čelo je stao Vjačeslav Izmailovič Sreznjevski, profesor Peterburškog univerziteta, predavač grčkog i ruskog jezika. U slobodno vreme, kada nije zaokupljen naučnim radom, on je klizao i bavio se nordijskim skijanjem i mnogo je puta bivao šampion Ruske imperije. Bio je na čelu jedne od prvih ruskih hokejaških ekipa.

Skijanje: visina i brzina

Skijanje se kao sportska disciplina pojavilo tek na trećim zimskim Olimpijskim igrama 1936. godine. Tada su medalje bile dodeljene za samo jednu skijašku disciplinu. Postepeno se skijaški program počeo razvijati. Sada se takmičari nadmeću u 5 disciplina: spustu, slalomu, veleslalomu, superveleslalomu i super kombinaciji. Za svaku od nabrojanih disciplina neophodna je posebna staza.

Tokom spusta, sportisti razvijaju brzinu do 140 kilometara na sat. Staza je obavezno pokrivena takozvanim hupserima, preko kojih, kada pređu skijaši, mogu „poleteti“ do 5 metara u visinu i „preleteti“ 50 metara ispred sebe. Vodećom skijaškom državom sveta se smatra Austrija. Sportisti ove države su osvojili više od 100 medalja, od kojih je 31 bila zlatna. Ali, među 10 najviše nagrađivanih skijaša nema nijednog Austrijanca, već su to Šveđani, Norvežani, Italijani, Nemci, Francuzi, Švajcarci, Hrvati i Amerikanci. U Rusiji je skijanje prilično kasno postalo popularno, a najvećim uspehom se smatra srebrna medalja Svetlane Gladiševe na Olimpijadi 1994. godine u Lilehameru.

Ruski treneri i sportisti polažu velike nade na sočinsku Olimpijadu. Već tri godine ekipa ima mogućnost da trenira upravo na olimpijskim stazama. Skijaški centar „Roza Hutor“ jedan je od glavnih objekata zimskog klastera Soči 2014 i bio je izgrađen 2010.godine. uskoro će biti otvoreno i Olimpijsko selo, u samoj blizini skijaških staza. Prvi put u istoriji zimskih igara sportisti će stanovati upravo na onoj visini, na kojoj će se održavati i takmičenja- na 1100metara nadmorske visine.

Najlepši pogled na olimpijski grad Soči

Najlepše mesto sa kojeg se može videti vatromet nad olipmijskim Sočijem, to je kula na planini Ahun. Nalazi se na nekoliko kilometara od centra grada, na visini od 663 metra nad morem. Sa vidikovca se otvara pogled na polovinu Crnomorske obale Rusije: mogu se videti plaže aphaskog odmarališta Picunda i ruskog Lazarevskog, a kada je lepo vreme- čak i gradovi na turskoj obali.

Planina Ahun je dobila ime u čast paganskog boga Ahina. Prema legendi, on je štitio žitelje planina i one koji su živeli blizu morske obale, od napada neprijatelja. Na planini Ahun on je gajio orlove, koji su čuvali red u njegovom dvorcu.

Vidikovac- kula Ahun liči na srednjevekovni zamak, iako je sazidana 1936. godine. Arhitekti su se trudili da zamaskiraju pravo „godište“ ove građevine koristeći kamen koji brzo gubi svoj sjaj i počinje da deluje staro i pohabano. Do samog vidikovca na kuli može se doći samo peške, popevši se uz 224 stepenika- jer nema nikakvih mehanizama poput lifta.

U podnožju kule mogu se naći ostaci antičkih građevina, na primer ruševine hrama iz vremena Vizantijske imperije. Takođe, na samoj planini Ahun se nalazi i lavirint dužine gotovo 400 metara. Osam paralelnih hodnika, haotično međusobno povezanih- odlična je zabava za one koji se ne boje mraka i stena koje vise nad glavom.