Srbija na dobošu

Opet ne znam odakle da krenem! Od Miladina ću! On ode, po svoj prilici, u zatvor! Ode sa njim i konzul, koji mu je pasošem spasi život!

Ode Srbijica u recesiju, ili u prevodu, „na doboš“! Ode dinar u p.m. (put monetarne politike Vlade Srbije)!

Ode EULEKS po celom Kosovu i Metohiji! Ako tamo ode EULEKS, ode i Kosovo!

Ode Vojvodina iz Srbijice - u Statut(!), o ovome moram u svaku kolumnu dok je ne ispratim!

Ode gospoda iz „crne rupe“ (tako Đelić „tepa“ Skupštini, dok po Europi šećka) na slavlje i žurku povodom 150 godina od prvog zakona, valjda skupštinskog, ne verujem da baš niko  nije čuo da je Srbija, još pre, skoro osam stotina godina, imala svoje zakone i to kodifikovane - Nomokanon Sv. Save i Dušanov Zakonik!

Ovakve datume slavne prošlosti, od kada slave, ovih osam godina, niko pominja nije! Evo će Albanija, koja je prvi put postala država 1912. ispasti s dužom tradicijom od Srbije! Ne znam je li zbog „mladosti“ Albanije, ili zbog „mladosti“ zemlje „dragog Buša“, uglavnom, ništa se “prijateljima“ ne sme „na nos trljat“! Srbiji ništa mimo 200 godina ne pominju!? Što je više skrate, i vremenski i prostorno, to bolje! Naježe joj se na dugu istoriju! A što se meni sviđa zakon, ovaj drugi - sviđa mi se princip - „oko za oko, zub za zub“! Ja bih, ne verujem da sam sama, da se nekako taj princip primeni na zakon o pljački naroda! Došli oni i opljačkali nas, sad mi fino kod njih da uzmemo ono naše! Znam, uzalud nada - otišlo je to!

Odoh i ja za Crnu Goru poslom, i vratih se! Ode i Andrija Mandić, zbog Milovog priznanja šiptarskog Kosova, u štrajk glađu, pa u bolnicu i kući! Odoše i poslanici njegove SNS, iz Parlamenta Milovoga! Čitava Crna Gora, ona Njegoševa, za to vreme je šetala! Šetala sam i ja! Doduše, mirnijih šetača, ne mislim na one koji to zbog rekreacije ili sahrane, rade, još moje oči nisu gledale! Takve šetnje, namenjene protestu, bilo nije! Ona je svačemu mogla da služi, osim da Mila prepane - što ti je dresura!? Ali ni o ovakvoj kakva je bila, ne verujem da iko u Srbijici zna! Ni u Crnoj, osim putem usmenog predanja, za to se znalo nije, mada nikad toliko kamera nije snimalo, i to otvoreno - iz ruku policije! Svaki Milov policajac u snimatelje može! Tog kadriranja i unošenja u lice šetača, ni na jednom mestu još nisam videla, a toliko godina sam u televizijskom novinarstvu provela! To je profesionalizam!? Nema boljeg eksperta za obuku kadrova od Mila! Nije ni čudo što sada, uz ostali biznis, i fakultet kupuje! Ja verujem da će se na njemu i kamera studirat, a predavači će biti policajci, jer, mimo policijske, tamo ga kamere nije bivalo! Tajnost čina šetnje, bila je pod strožom kontrolom „slobodnih medija“, od državne tajne, i u Crnoj i ovde! Neka ih - barem se u nečemu slažu! I tako, ja bih mogla s ovim nabrajanjem, „s brda-s dola“, do sutra! Ispade da je ovo što nabrojah da „ode“, a sve ode, od prilike babe, žabe, i..., a nije! Sve ovo je, i još toliko toga, globalna “harmonija“ naše “svetle budućnosti“, koju je stvorila zemlja „dragog Buša“!