Voda vrednija od krvi ili ubistvena žeđ

Voda od izvora života pretvara se u opasnost po postojanje čitavih država. Stanovništvo Zemlje raste i troši sve više prirodnih resura. Prvo sa čim mogu da se suoče ljudi u skorije vreme to je globalni deficit vode. Već sada voda za piće skuplja je od nafte. Vremenom žeđ može da postane uzrok prekrajanja sveta.

Na Zemlji se beleži globalno zagrevanje. Prema prognozi međunarodne grupe eksperata, za sto godina će postati toplije za 1,5-4 stepena Celzijusovih. Pri tome već dva stepena nedostaju da počnu da se tope lednici. Za niz zemalja, na primer Srednju Aziju, to je jednako katastrofi, njima preti suša, tvrdi rukovodilac programa Klima i energetika Svetskog fonda divlje prirode Aleksej Kokorin.

- Lednik je akumulator one snežne vlage koja pada za zimu i daje vodu postepeno. Ako imate lednik, kod vas su reke više ili manje prihvatljivog nivoa čitav letnji period. Ako nema lednika, onda se dešava burna prolećna poplava, kada se u planinama topi sneg, a posle vode nema uopšte. Dobro je ako postoje savremeni hidrotehnički objekti. Ali oni koštaju mnogo. Kao što se zna, u tim zemljam atakvi objekti su krajnje stari i svoju funkciju više ne obavljaju.

Pokušaji da se grade nove brane postaju povod za međunarodne svađe. Uzbekisan otvoreno preti Tadžikistanu ratom ako Dušanbe izgradi Rogunsku hidrocentralu na reci Vahš i ograniči prolazak vode nizvodno.

Slična situacija je u Africi. Basen reke Nil deli desetak zemalja, za sve je određena kvota korišćenja vodenih resursa. Ali još od kolonijalnih vremena glavni obimi vode pripadaju Egiptu. Do sada je na sve pokušaje revidiranja davnih sporazuma i uvećanja kvote drugim zemljama Kairo odgovarao odbijanjem. Ali danas je zemlja oslabljena unutrašnjom krizom i Etiopija je odlučila da iskoristi trenutak. Na njenoj teritoriji izvire Plavi Nil koji nosi osnovne vode u veliku reku. I tamo je Adis-Abeba počela da podiže branu. Etiopija tvrdi da kada bi dobila mogućnost da navodnjava zemlju vodama Nila, mogla bi da odustane od strane pomoći u hrani.

Između ostalog oni regioni sveta gde je, činilo bi se, sve u redu sa snabdevanjem vodom, takođe nisu osugrani od vodene agresije. Stanovnštvo Zemlje raste i troši prirodne resurse više nego što je planeta u stanju da obnovi. Prema podacima UN, uz takav tempo nafte je dovoljno za narednih 50 godina, gasa za 60, a akutni deficit vode za piće za 10 godina će oseaćati skoro polovina stanovništva planete. I tada je neizbežan rat – prvo informacioni, a onda kako bude. I Rusija sa njenim rezervama vode za piće i jedinstvenim jezerom Bajkal prvi je kandidat za napad, smatra politikolog, profesor Visoke škole ekonomije Oleg Matvejčev.

- Informacioni rat znači da se tako ispere mozak čitavoj međunarodnoj zajednici da su resursi opšte dobro, kako bi se Rusija primorala da svima da neograničeni dostup Bajkalu i našoj vodi za piće. Navodno, mi smi dišemo isti vazduh, onda i vodu moramo da koristimo. Isto zatim može da se kaže i za naftu, i za akrtički pojas. To se već realizuje. Istupaju švajcarski, francuski pravnici, govore da su pravno svi resursi na planeti vlasništvo svih ljudi. Samo tada se ne zna zašto smo ginuli milionima, braneći ove resurse, kao i suverenitet u svim ratovima.

Bitku za resurse može da spreči samo njihova razumna potrošnja. I ona može da započne od pranja zuba. U proseku jedna takva procedura traje minut i po. Za to vreme voda koja curi iz česme može da napuni kofu. Tačnije svake godine iz svake česme nesciljno ode bar 3650 litara vode. Ako se prilikom čišćenja zuba koristite čašom, toršite oko 200 mililitara. Za godinu dana svega 73 litre. Ušteda plus savremene tehnologije mogu da spreče ekološku katastrofu i voda od izvora života neće se pretvoriti u povod za ubistvo.

Natalija Kovaljenko,