Panika u nevladinim organizacijama u Srbiji

Zbog budžetske krize SAD stopirano finansiranje NVO u Srbiji. Pojedine već traže pare od EU, a i Vlada Srbije ih pomalo dotira iz budžeta.

Budžetska kriza SAD koja traje već dve nedelje i koja je na prinudni odmor poslala više od 800 hiljada zaposlenih u američkoj državnoj administraciji i zaustavila plaćanje mnogih američkih projekata širom sveta, izazvala je pravu paniku u takozvanom civilnom sektoru u Srbiji, zbog očekivanja bliske propasti gomile takozvanih nevladinih organizacija, koje je finansirala baš Vlada u Vašingtonu.

Upravo zato je jedna od tih beogradskih filijala američke administracije – Fond za humanitarno pravo, brže-bolje dok još ima para, podneo prošle nedelje krivičnu prijavu protiv šest oficira i više pripadnika Vojske Jugoslavije i Policije Srbije za navodno ubistvo 78 Albanaca sa Kosova u selu Kraljane kod Đakovice, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

Da li će ovi proamerički i proalbanski borci za ljudska prava uspeti da pomenutu tužbu finansijski sprovedu do kraja, za sada je nemoguće prognozirati, ali je činjenica i da je približavanje Srbije Evropskoj uniji dovelo do toga da su i u očima Brisela nevladine organizacije u Beogradu poprilično izgubile na značaju. Tim pre, jer je Evropska unija na sebe preuzela posao direktnog pritiskanja vlasti u Beogradu, što je nekada bio glavni posao ovog takozvanog „civilnog“ sektora.

Najviše para je sa Zapada ušlo u srpske nevladine organizacije devedestih godina kada su zajedno sa Vašingtonom rušili Slobodana Miloševića, ali i posle dvehiljadite kada je vršen pritisak na vlast i javno mnjenje radi bezuslovne saradnje sa Haškim sudom, kosovske nezavisnosti i ucena na putu ka EU.

Sve je to u međuvremenu završeno za vreme dve poslednje vlade Srbije, pa danas takozvani nevladin sektor ima sve manje posla, a i posrednici između njih i američke i evropske administracije, takozvani donatori, uglavnom su napustili region i preselili se u druga krizna područja.

U nevladinim organizacijama kažu da će njihova glavna adresa ubuduće biti Evropska unija, a pojedine od njih poput REKOM-a, ne skrivaju da ih već i direktno finansira Evropska komisija.

Međutim, šokantno deluje činjenica da je upravo za funkcionisanja ovih proameričkih i nevladinih organizacija okrenutih evrointegracijama, iz budžeta Srbije koja grca u dugovima, nečijom odlukom ove godine izdvojeno 27 miliona dinara ( 237 hiljada evra ).

Srbija nažalost nema ruski model po kome su sve organizacije koje se mešaju u unutrašnju politiku zemlje i primaju novac iz inostranstva obavezne da se deklarišu kao organizacije kojima strane države plaćaju političko delovanje u Rusiji.

Za utehu je činjenica da više od polovine NVO u Srbiji nikada nije dobijalo novac iz inostranstva, ali se zbog lošeg imidža njihovih kolega dosta urušio značaj nevladinog sektora koji se bavi humanitarnim aktivnostima, i upravo zbog toga humanitarci ne žele da ih poistovećuju sa onim organizacijama koje se bave takozvanim ljudskim pravima, a njihovi lideri uz pomoć inostranih finansijera otvoreno politikom.

Danas mnoge od zapadom finansiranih NVO jedini spas iz sopstvene finansijske krize vide u eventualnoj promeni kursa vlasti u Beogradu kada su u pitanju Kosovo i Metohija ili put ka EU. Međutim, to im za sada i nije neko realno rešenje, jer pošto trenutno u Srbiji i vlast i opozicija otvoreno sprovode ono što im traže dosadašnji finansijeri civilnog sektora sa Zapada, sasvim izgleda nelogično da je Zapad spreman da još jednom nekome plaća posao, koji je neko drugi već besplatno, ili za manje pare završio.

Igor Gojković,